Prioriteti Srbije – status kandidata i „beli šengen”

Apsolutni prioritet spoljne politike Vlade Srbije u narednoj godini biće da Srbija postane kandidat za članstvo u EU i dospe na tzv. belu šengen listu, izjavio je juče ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.„Verujem da je to ostvarivo i da bi to bilo u interesu Srbije, regiona i Evrope”, ocenio je Jeremić u intervjuu Tanjugu. „Naši građani treba da se osećaju kao građani Evrope. Velika je tragedija što, sticajem istorijskih okolnosti, to već i danas nije slučaj, ali sam uveren da će se to dogoditi u najskorijem mogućem roku. Sa naše strane ćemo sve učiniti da tako i bude”, istakao je Jeremić.

Povodom nepristajanja Holandije da dozvoli odmrzavanje Prelaznog sporazuma sa Srbijom, Jeremić je kazao da će Srbija učiniti sve što je u njenoj moći da se u EU po tom pitanju postigne konsenzus.„Verujem da je u interesu i EU da zapadni Balkan nastavi proces integracije. Ali, od daleko veće važnosti je da se čini sve da u Srbiji bude izgrađeno istinski evropsko društvo, sistem u kome vladaju evropski zakoni i da se građani Srbije osećaju kao svi drugi građani EU, što podrazumeva i punu slobodu kretanja”, rekao je šef srpske diplomatije.„Srbija čini sve i nastaviće da čini sve da dođe do odmrzavanja procesa evropskih integracija. Ispunili smo i politički kriterijum pune saradnje sa Haškim tribunalom, spremni smo za evropsku budućnost”, ocenio je Jeremić.

Govoreći o saradnji Srbije i NATO-a, srpski šef diplomatije je kazao da „ne postoji nikakav formalno definisan uslov članstva u bilo kojoj međunarodnoj bezbednosnoj organizaciji, na putu ka pristupanju Evropskoj uniji”.„Mi u Srbiji imamo vrlo specifičan odnos prema Severnoatlantskoj alijansi, jedno traumatično iskustvo. Mi smo jedina zemlja na evropskom prostoru koja je bila napadnuta od NATO-a. Bili smo bombardovani, to je naprosto nešto što je jako teško prenebregnuti i zaboraviti”, rekao je Jeremić.

On je kazao da očekuje da Srbija u „najskorijoj budućnosti” otvori zvanično predstavništvo u sedištu NATO-a u Briselu.

Govoreći o mogućnosti da Srbija uđe u NATO, ministar Jeremić je istakao da će „poslednju reč o tome dati građani na referendumu”.

Jeremić je naglasio da će Srbija, pored saradnje sa zemljama EU, u budućnosti imati i veoma bliske odnose sa Rusijom. „Smatram da će bilateralni odnos sa Ruskom Federacijom biti najznačajniji bilateralni odnos koji će ova zemlja imati u narednih nekoliko decenija. Naš strateški cilj je članstvo u EU, a naš najvažniji bilateralni odnos je onaj sa Ruskom Federacijom. Mislim da te dve stvari jedna drugu nikako ne isključuju”, ocenio je on.

Jeremić je istakao da Srbija ima punu podršku Ruske Federacije na putu za EU. „Srbija će biti zemlja EU koja ima najbolje odnose sa Rusijom od svih članica te organizacije. To je naš strateški interes. Mislim da će naša specifična težina u okviru EU biti daleko veća, ukoliko sa sobom donesemo tu posebnost odnosa sa Ruskom Federacijom”, istakao je šef diplomatije Srbije.

Povodom odluke da Srbija u UN ne glasa za rezoluciju, kojom se Iran osuđuje zbog kršenja ljudskih prava, Jeremić je rekao da je zaštita ljudskih prava jedan od najznačajnijih izazova međunarodne zajednice u 21. veku, ali je dodao i da Srbija mora „optimalno da koristi svoje spoljnopolitičke resurse”. „Iran je jedna od zemalja koja najglasnije podržava Srbiju po pitanju Kosova u okviru Organizacije islamske konferencije. Oni su i glasali za Srbiju u Generalnoj skupštini UN kada smo podneli rezoluciju kojom se pitanje kosovskog statusa prebacuje na međunarodnopravni teren. Iran ulaže izuzetne napore da se ograniči broj zemalja koje priznaju Kosovo kao nezavisnu državu u okviru islamskog sveta. U tom smislu, mi sa Iranom jako blisko sarađujemo”, kazao je Jeremić. On je naveo da stanje ljudskih prava u Iranu zahteva ozbiljnu analizu, ali je naglasio i da Iran nije jedino mesto na svetu gde bi o tom pitanju trebalo razgovarati.

Tanjug