Danas je Lazareva subota ‒ Vrbica

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lazarevu subotu ‒ Vrbicu. Spada u pokretne praznike i obeležava se dan uoči praznika Cveti. U crkvenom kalendaru upisan je podeljanim slovom.

Lazarevo vaskrsnuće opisano je u Bibliji u Jevanđelju po Jovanu. Smatra se poslednjim Hristovim čudom u kome se ogleda pobeda života nad smrću i osnovom novozavetne vere. Lazar je bio Hristov savremenik i prijatelj koji je sa sestrama Martom i Marijom živeo je u selu Vitaniji kod Jerusalima. Kada je Hrist saznao da je njegov prijatelj teško bolestan, krenuo je u Judeju, uprkos tome što je znao i da se njegovi neprijatelji spremaju da ga zarobe i ubiju. Međutim, stigao je četiri dana posle Lazareve smrti i zatekao Martu i Mariju u dubokoj žalosti. Zatražio im je da ga odvedu pred prijateljev grob, a u to vreme pokojnici su se ostavljali u pećinama i otvorima u stenama čiji ulaz se zatvarao velikim stenama. Kada su stigli, rekao je da uklone stenu i pozvao Lazara da izađe napolje. Obavijen belim platnom, Lazar je izašao iz pećine, a njegovo vaskrsnuće Isus je obrazložio rečima: „Ako veruješ, videćeš slavu Božju.”

Praznik dece

Vrbica se smatra jednim od najradosnijih praznika. U hramovima se u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unose mladi, tek ulistali, vrbovi listari. Nakon što se vrba osveti, sveštenik deli grančice i vrši se trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima uz pevanje tropara Lazareve subote. Mlade vrbove grančice odnose se kasnije kući i stavljaju pored ikone i kandila.

Vernici se posebno raduju ovom prazniku jer je on zapravo praznik dece. Mališani svih uzrasta, pa i oni od samo nekoliko meseci, obuku se svečano i odvode u crkvu. Graja radosne i svečano spremljene dece uvek bude veseo prizor. Roditelji im kupuju zvončiće vezane za srpsku trobojku i stavljaju im oko vrata. Ovaj običaj ih posebno raduje, pa se obično rastrče po crkvenom dvorištu i porti kako bi zvončići zazvonili.