Vatra „Lazarica” na kikindskim sokacima

Kikinda – Širom Kikinde u petak uveče pali se i preskače vatra „Lazarica”, uoči Lazareve subote. Ovaj stari običaj karakterističan za Banat zadržao se u mnogim selima u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku Vaskrsu.

Od suvih stabljika kukuruzovine i grana pale se i preskaču vatre po sokacima Kikinde, Mokrina, Bašaida, Sajana, Iđoša, Ostojićeva, Sanada, Srpskog Krstura... Na raskrsnicama ulica, takozvanim „rogljevima”, okuplja se i staro i mlado.

– Ova tradicija koja se održala je važna, jer ono što narod prihvati, to i vredi. Svedoci smo da se u Kikindi „lazarica”, kao staroslovenski, mnogobožački običaj, održala. Pozivamo sve sugrađane, da ko može ispred svoje kuće pali „lazaricu”, a ko nije u mogućnosti, neka dođe ispred Hrama Svetih Kozme i Damjana, gde svake godine organizujemo preskakanje vatre. To je uvodni deo u proslavu Lazareve subote, koja je i krsna slava i istorijski praznik u hrišćanskom svetu. I svakako Cveti u nedelju, kao ulazak Hristov u Jerusalim. Sve je to jako važno, kako za hrišćanski život, tako i za današnje vreme, jer je važno da Hristos uđe i u nas – kaže za „Politiku” Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi.

Pucketanje vatre, dečja radost i ushićenje, kiflice, vino, rakija i stare narodne pesme, uobičajena je slika pre Lazareve subote ispred kuće porodice Zarić u Kikindi, u Njegoševoj ulici. Nekada je ovaj dan imao posebnu draž, ne samo za najmlađe.

– Ja imam tu sreću da sam rođena u maloj sredini, gde se još uvek neguju tradicionalne vrednosti i poštuju običaji. Sve to ostavili su nam preci u amanet. Moji roditelji su te vrednosti preneli na mene i moje sestre, a mi na našu decu. Sećam se očevih ruku koje su me kao dete držale i previjale preko vatre. Shvatila sam kasnije da je identitet jako važan u životu. Da bismo znali kuda idemo, moramo da znamo odakle dolazimo. Na dan kada je „Lazarica” mi kokamo kokice, mesimo pekarske kifle i pravimo jedan mali ritual pred paljenje vatre. Dolaze nam gosti iz drugih gradova koji su oduševljeni ovim običajima, a uče o tome i njihova deca – kaže nam Biljana Mandić Zarić.

Pre nego što se vatra razbukti, deca se oglašavaju takozvanim „klepetušama”, zvoncima i udaranjem u šerpe i na taj način nagoveštavaju paljenje „lazarice”.

– „Klepetuša” služi da bi terala zle veštice i duhove od kuće i da bi u dom donela sreću i radost tokom godine – objašnjava Mane Mandić, Biljanin sin.

Preskakanje vatre je podvig koji ima svoju simboliku. Narod veruje da onaj koji uspe da preskoči plamen „lazarice” time sa sebe „čisti” i „žeže” dobar deo grehova. Paljenje vatre izgubilo je na popularnosti tokom komunističke vladavine, ali se oni stariji sećaju da je na kikindskim sokacima vatra uoči Lazareve subote buktala u svim društvenim sistemima.