„Suvišan” izum

Teško da bi mogao da prođe dan a da bar jednom ne upotrebite viljušku. Ima ih u svim domaćinstvima, prave se od raznih materijala – metala, plastike, pa i drveta, različitih veličina, a oblik im je uglavnom isti.

Predmet na koji i ne obraćamo pažnju dok njime jedemo nastao je pre više hiljada godina u drevnoj Grčkoj. Preteča moderne viljuške bila je nešto veća od današnje i imala je dva dugačka zupca. One su se uglavnom koristile prilikom pečenja mesa, koje se pomoću viljušaka lakše okretalo.

U sedmom stoleću naše ere na dvorovima širom planete počele su da se koriste lepo ukrašene viljuške. U početku one su više bile ukras nego što se njima jelo, jer su bile ogromne i bogato doterane. U vekovima koji su usledili ovaj izum sve više se koristio pri serviranju jela. Ipak, trebalo je da prođe mnogo vremena da viljuška bude prihvaćena kao neophodan rekvizit tokom obroka.

Između 10. i 13. veka ona se mogla često videti prilikom gozbi bogataša u Vizantiji, odakle je u 11. veku stigla u Italiju. Mnogo je vremena, međutim, trebalo da prođe dok su Italijani prihvatili ovaj pronalazak i počeli masovno da ga koriste prilikom obroka. Iz ove zemlje viljuška je preneta u ostale delove Starog kontinenta. Tako je 1533. godine ova inovacija stigla u Francusku zajedno sa Katarinom Mediči koja se te godine udala za budućeg francuskog kralja Anrija Drugog. Ni Francuzi nisu rado prihvatili ovaj izum, smatrajući da ljudi koji koriste viljušku samo skreću pažnju na sebe.

Tomas Korijet doneo je prve viljuške u Englesku 1608. godine, posle putovanja kroz Italiju. Englezi su takođe bili skeptični prema ovom pronalasku – smatrali su da je potpuno nepotreban, jer je Bog već obdario ljude rukama. Ipak, oni iz bogatijih porodica počeli su da koriste viljuške prilikom jela. One su pravljene od skupih materijala i bile su različitih veličina – za glavni deo obroka i za desert. U početku imale su dva zupca, ali kasnije broj zubaca na viljušci je porastao na tri, pa na četiri. Tokom 17. stoleća polako ali sigurno viljuška je našla svoje mesto među predmetima namenjenim za serviranje hrane i vremenom je njeno korišćenje ušlo u modu. U decenijama koje su usledile ovaj pronalazak postao je veoma popularan i počeo je masovno da se koristi u svim delovima sveta.