Ko bi mogao biti proteran iz Mađarske

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta ‒ Nakon najave da uskoro uvodi praksu oduzimanja državljanstva nekim kategorijama svojih građana na određeno vreme, mađarska vlada je objavila i pojašnjenja u kojim slučajevima će primenjivati tu meru. Razlozi za suspenziju državljanstva onim građanima koji uz mađarski imaju i pasoš neke druge zemlje, vezani su pre svega za pitanja državne bezbednosti, odnosno za procenu nadležnih državnih službi da li i u kojoj meri neka osoba ugrožava državne interese.

Jedan od osnovnih razloga za ovaj vid sankcija je „rad u nekoj vrsti vojne ili javne službe druge države”, bez preciznijeg definisanja šta se podrazumeva pod radom u javnoj službi. S obzirom na to da se novi zakon ne odnosi na mađarske državljane koji imaju i pasoš neke od zemalja EU, nije teško zaključiti da će njime u najvećem broju slučajeva biti obuhvaćeni oni koji pored mađarskog imaju srpsko ili američko državljanstvo, pošto je takvih osoba među dvojnim državljanima van EU najviše. To je razlog što se upravo u njihovim krugovima ovih dana pokreće pitanje na koje vrste javnih službi je mađarski zakonodavac mislio. Primera radi, u državnim institucijama Srbije i danas radi veći broj nosilaca mađarskog i srpskog državljanstva, što je i u prošlosti bio čest slučaj.

Među razlozima za sankcionisanje pojedinaca je i „postupanje u korist strane sile ili institucije, na način koji nije u skladu sa institucijom mađarskog državljanstva”, što takođe otvara mogućnost nadležnim organima da prema sopstvenoj proceni preduzmu kaznene mere. Na listi su i napuštanje teritorije Mađarske radi pridruživanja terorističkoj grupi, postupanje radi nasilne promene ustavnog poretka ili zavera protiv društvenog uređenja, kao i osuđenici za zločine protiv čovečnosti ili genocid,

Posebno mesto među motivima kojima bi država mogla nekome da uskrati državljanstvo zauzimaju izdaja i nelojalnost, takođe bez navođenja šta se konkretno podrazumeva pod tim pojmovima. U istu kategoriju svrstani su i osumnjičeni za podržavanje neprijatelja, špijunažu ili finansiranje terorističkih akata. 

Predlog novog zakona koji je spreman za usvajanje u mađarskom parlamentu podneo je vladajući Fides. Stranka Viktora Orbana u skupštini ima dvotrećinsku većinu, pa se očekuje da novi pravni akt bude usvojen bez izmena. Onima koji se budu našli na udaru ovog zakona, preti gubitak državljanstva u trajanju od 10 godina, a iz zemlje bi bili proterani u roku od 72 sata, od trenutka donošenja rešenja.

Zanimljivo je da svaki pojedinac može da prijavi osobe za koje smatra da im, po nekom od navedenih osnova, treba privremeno oduzeti državljanstvo i da nadležni nisu dužni da obaveste osumnjičenog da je istraga protiv njega u toku. Protiv odluke o suspenziji oštećena strana može da uložiti žalbu u roku od 30 dana, koju nadležni ministar mora da prosledi Vrhovnom sudu. Trećestepeni pravosudni organ ima rok od 45 dana da potvrdi ili poništi rešenje ministra.

Premijer Viktor Orban je povodom podnošenja predloga zakona, u svom govoru na dan državnog praznika 15. marta rekao da će novim pravilima biti obuhvaćene „smrdibube koje preživljavaju zimu i rade protiv mađarskog suvereniteta”. Napomenuo je da su od sankcionisanja izuzeti građani EU i Švajcarske, Lihtenštajna i Norveške.

Suočen sa dilemama koje su se pojavile u javnosti oko toga na koga je mislio u svojoj kritici, Orban je podelio objavu na „Fejsbuku” sa pojašnjenjem da je imao u vidu lidera opozicije Petera Mađara. Kako je rekao, smatra ga „smrdljivim” zbog tajnog snimanja i objavljivanja snimka razgovora sa bivšom suprugom, ranijom ministarkom pravde Judit Vargom. Tokom tog razgovora Varga je kritikovala svoje kolege iz Fidesa i državnog vrha, da bi potom izjavila da je to učinila jer je bila „ucenjena” od strane svog sada već bivšeg supruga.

U isto vreme, vlada u Budimpešti najavljuje i preduzimanje opsežnih istraga protiv nevladinih organizacija koje su proteklih godina koristile sredstva iz pojedinih američkih izvora.

Ministar za pitanja EU Janoš Boka rekao je da su, prema iskustvu Mađarske, nevladine organizacije finansirane iz SAD imale cilj da „potkopaju poverenje u javne institucije i destabilizuju politički sistem”. Obraćajući se mađarskim novinarima u Briselu, on je rekao da je „takođe netransparentna” novoustanovljena praksa da se, po ukidanju američkih izvora, te organizacije sada finansiraju iz fondova EU.

On je obećao da će tražiti da se javno objave slučajevi u kojima je EK zamenila nedavno ukinutu Agenciju za međunarodni razvoj SAD (USAID), kao finansijera nevladinih organizacija u Mađarskoj.