Kazne srazmerne primanjima

Prilagođavanje kazne za saobraćajni prekršaj visini primanja vozača, LED signalizacija na pešačkim prelazima i uvođenje predmeta saobraćajna kultura u osnovnim školama – samo su neki od konkretnih predloga građana za unapređenje Zakona o bezbednosti saobraćaja.

U toku je izrada Nacrta novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine, a građani Srbije sada prvi put imaju priliku da direktno učestvuju u tom procesu.

Do sada je na adresu Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) stiglo više od 200 predloga, kaže za „Politiku” Milan Ilić, savetnik direktora ABS-a i koordinator aktivnosti na analizi i sistematizaciji predloga građana.

„Svaka sugestija se evidentira, tematski grupiše i detaljno analizira. Najzastupljeniji i najrelevantniji predlozi biće predstavljeni radnoj grupi koju čine predstavnici MUP-a, drugih ministarstava, ABS-a, sudstva, tužilaštva, akademske zajednice, stručnjaci i nevladine organizacije”, objašnjava Ilić.

On ističe da je uočena visoka zainteresovanost građana koji žele da budu aktivni partneri u kreiranju bezbednijeg saobraćaja.

„Prepoznali su otvorenost institucija i mogućnost da iznesu svoje mišljenje. Zahvale se na odgovoru u imejlu i na činjenici da je neko pročitao i uzeo u obzir njihov predlog”, dodaje on.

Prema najnovijoj analizi ABS-a, skoro 30 odsto predloga odnosi se na kaznenu politiku.

„Vozači žele sistem u kojem kazne imaju preventivni i vaspitni efekat, a ne samo funkciju upozorenja. Često ukazuju da kazne nemaju isti uticaj na sve – da je, recimo, novčana kazna od 10.000 dinara znatno manje odvraćajuća za onog ko zarađuje 500.000 nego za onog ko prima 50.000 dinara mesečno. Jedna grupa građana predlaže uvođenje sistema kazni srazmernih primanjima, slično modelu u Finskoj, dok se drugi protive tom konceptu”, objašnjava Ilić.

Posebno je zanimljiv i detaljan predlog jednog građanina koji je uradio uporednu analizu i predložio formulu za proporcionalno uvećanje kazne u skladu sa brojem kaznenih poena.

„Na primer, ako vozač već ima šest poena, a dobije kaznu od 10.000 dinara, ta kazna bi, po toj formuli, bila uvećana na 16.000 dinara – odnosno 10 odsto više po svakom postojećem poenu”, objašnjava naš sagovornik.

Procene ukazuju da oko 90 odsto vozača poštuje saobraćajne propise, dok oko 10 odsto čine oni koji su skloni ponavljanju težih prekršaja.

„Zakon treba da štiti savesne učesnike i da istovremeno deluje preventivno i represivno prema onima koji sistematski ugrožavaju druge”, kaže Ilić.

Oko 20 odsto predloga odnosi se na poboljšanje infrastrukture i signalizacije.

„Često je predlagano da se pešački prelazi, naročito u blizini škola i bolnica, obeleže LED sijalicama. Takođe, veći broj građana podržava uvođenje tajmera na svim semaforima kako bi se vozačima i pešacima olakšalo donošenje bezbednih odluka”, navodi Ilić.

Oko 15 odsto građana se zalaže za jačanje edukacije i uvođenje predmeta saobraćajna kultura u osnovne škole.

„Mnogi smatraju da se saobraćajna kultura razvija od najranijeg uzrasta i da sistematsko obrazovanje u toj oblasti treba da bude obavezno od osnovnog obrazovanja”, naglašava Ilić.

Među predlozima se izdvajaju i obavezna obuka i polaganje za upravljanje biciklom i električnim trotinetom, strože sankcije za bahate vozače, digitalizacija nadzora i procesuiranja prekršaja putem kamera i sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

„Neki od ovih predloga su već u fazi dublje analize jer su primenljivi i inovativni. Biće obrađeni, grupisani i predstavljeni na radnoj grupi. Zadovoljni smo jer građani prepoznaju svoju ulogu i zato što žele da, zajedno sa ABS-om i MUP-om, učestvuju u kreiranju boljeg sistema bezbednosti u saobraćaju”, objašnjava Ilić.

Nacrt novog zakona izrađuje se radi usklađivanja sa propisima Evropske unije, ali i radi otklanjanja uočenih nedostataka važećeg zakona – sa ciljem povećanja bezbednosti i smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama. Planira se i preciznije definisanje uslova pod kojima sud može doneti odluku o trajnom oduzimanju vozila – u slučaju da je vozač u poslednje dve godine dva puta pravosnažno osuđen za teške prekršaje, a potom ponovi teži prekršaj.

Među predlozima koji su izazvali najviše pažnje je i uvođenje alko-brava za vozače koji su više puta sankcionisani zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

„Podaci pokazuju da su u oko 11 odsto saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima vozači bili pod uticajem alkohola. Alko-brave su uređaji koji onemogućavaju pokretanje vozila dok vozač ne dokaže da nema alkohola u organizmu – i kao takve bi imale snažan preventivni efekat”, ističe Ilić.

Razmatra se i strože sankcionisanje slučajeva u kojima putnici nisu vezani sigurnosnim pojasom – i to ne samo kao lična odgovornost putnika već i kao odgovornost vozača. Prema podacima MUP-a, 80 odsto onih koji su poginuli na zadnjem sedištu nisu bili vezani. Pojas smanjuje verovatnoću smrtnog ishoda usled povreda u vozilu pri saobraćajnoj nezgodi za skoro 50 procenata.

Svi građani koji žele da predlože konkretne mere za unapređenje novog Zakona o bezbednosti saobraćaja mogu to učiniti slanjem predloga na imejl-adresu: [email protected].