„Loš” holesterol utiče na pojavu infarkta srca i šloga

Osobe koje su duži vremenski period izložene povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja infarkta miokarda i šloga. Statistika je neumoljiva, s obzirom na to da zbog kardiovaskularnih bolesti u našoj zemlji svakoga dana život izgubi 132 osobe. Međutim, ohrabrujuće je da bi čak 80 odsto kardiovaskularnih događaja moglo biti sprečeno, prvenstveno boljom kontrolom lošeg LDL holesterola, koji predstavlja faktor rizika koji najlakše može da se promeni.

Ljudi se rađaju sa niskim nivoom LDL holesterola, ali nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost mogu dovesti do povećanih vrednosti lipida u krvi. Visok holesterol ne zavisi od tipa telesne građe, dok telesna težina nije pouzdan pokazatelj da li osoba pati od visokog holesterola. Mnogi mršavi ljudi pretpostavljaju da nisu u opasnosti, što ih često dovodi do zanemarivanja zdravijih životnih navika. Međutim, upravo mršavi ljudi sa povišenim LDL holesterolom često imaju genetski izazvane povišene vrednosti holesterola, tačnije njihov organizam prekomerno proizvodi holesterol. Statistike pokazuju da jedan od 200 ljudi može imati ovaj genetski poremećaj, takozvanu porodičnu hiperholesterolemiju, rečeno je na edukativnoj tribini pod nazivom „LDL holesterol – vest koju ne smemo ignorisati”.

– Jedan od ključnih izazova u endokrinologiji je prepoznavanje povišenih vrednosti LDL holesterola, posebno kod onih koji nemaju očigledne simptome. Mnogi pacijenti nisu svesni svog stanja, a problem se često otkrije tek kada već postoji ozbiljan kardiovaskularni događaj. Upravo iz tog razloga je redovan skrining za LDL holesterol, počevši sa 35 godina kod muškaraca i 45 godina kod žena, od esencijalne važnosti. Genetski faktori, kao što je porodična hiperholesterolemija, mogu dovesti do veoma visokih vrednosti holesterola već u ranim godinama života. Pacijenti sa ovom bolešću, iako često nemaju simptome, imaju izuzetno visok rizik od infarkta miokarda i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Ako postoji porodična istorija ranih kardiovaskularnih događaja, obavezno je izvršiti skrining kod dece i bliskih srodnika. Iako je ishrana i fizička aktivnost važna, kod osoba sa genetskim poremećajem, kao što je porodična hiperholesterolemija, neophodna je medikamentozna terapija. Statini su ključni u lečenju, a nova generacija lekova koji se primenjuju čak i jednom u šest meseci, predstavljaju značajan napredak u snižavanju LDL holesterola i smanjenju kardiovaskularnog rizika – objasnila je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Kada se ateroskleroza razvije u arterijama koje snabdevaju mozak (karotidne arterije) može doći do moždanog udara, a ukoliko zahvati arterije koje snabdevaju srce (koronarne arterije) može nastupiti srčani udar ili infarkt srca.

– Kao kardiolog, svakodnevno viđam posledice povišenog LDL holesterola koji godinama ostaje neprepoznat. Ovaj „loš” holesterol glavni je uzrok ateroskleroze, procesa koji dovodi do suženja krvnih sudova i ozbiljnih komplikacija poput infarkta miokarda i šloga. Problem je što povišene vrednosti najčešće ne daju simptome, pa holesterol često otkrivamo tek nakon što se dogodi prvi kardiovaskularni incident. Zato je ključno da se redovno kontroliše nivo holesterola, posebno nakon 40. godine. Međutim, jednako je važno da prilagodimo referentne vrednosti u laboratorijama. Za zdravu osobu, LDL holesterol do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali za nekoga ko je imao infarkt, stent ili bajpas, ciljna vrednost mora biti ispod 1,4 mmol/l. Pacijenti su često u zabludi jer laboratorijski nalazi pokazuju normalne vrednosti koje važe samo za zdravu populaciju – naglasio je prof. dr Petar Otašević, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Ivan Tojagić iz Udruženja „Moja druga šansa” istakao je na edukativnoj tribini da se savremene terapije koje snižavaju LDL holesterol sve više razvijaju, ali da nisu dostupne za sve pacijente kojima su potrebne u Srbiji.

– Naš cilj je da svaki pacijent u Srbiji ima pristup najsavremenijim medicinskim rešenjima, bez obzira na prepreke – istakao je Tojagić.