Šmit i Sarajevo ne odustaju od hapšenja Dodika

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Iako su tonovi nešto utišani u odnosu na početak meseca, nijedan od uzroka ustavne i političke krize u Bosni i Hercegovni zasad nije rešen. Iz perspektive Banjaluke, apsolutni krivac za krizu je (ne)imenovani visoki predstavnik Kristijan Šmit koji je neovlašćenom intervencijom u zakonodavstvo omogućio politički progon predsednika Republike Srpske Milorada Dodika kome je Sud BiH prvostepenom odlukom zabranio politički rad na šest godina.

U Sarajevu misle da su odluke Skupštine RS o suspenziji ingerencija pravosudnih i bezbednosnih organa BiH, a pre toga i odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH, korak ka otcepljenju. Srpski predstavnici pak tvrde da su mere u Srpskoj „reakcija” i preventivni koraci zbog namera Šmita da preknjiži vlasništvo nad imovinom koja je Dejtonom dodeljena entitetima.

Zbog odluka Skupštine RS na udaru pravosuđa našli su se i premijer Radovan Višković i predsednik parlamenta Nenad Stevandić. Interpol je odbio zahtev Suda BiH za raspisivanje poternica za Dodikom i Stevandićem, ali je na snazi i dalje centralna poternica, koju bezbednosne institucije BiH ne mogu da sprovedu. Šmit je o krizi pre neki dan govorio za nemački „Velt”, istakavši da usled novonastale situacije postoji mogućnost konfrontacije Policije RS i Sipe, ali da do toga nije došlo zbog „pametne reakcije međunarodne zajednice”.

Kako konstatuje list „Velt”, Brisel je odbio da Eufor pruži podršku za privođenje Dodika, verovatno iz straha od moguće eskalacije. I Šmit kaže da razume uzdržanost EU, jer, kako je naveo, takvo hapšenje ne spada direktno u mandat Eufora, ocenivši da bi najbolje bilo da „takva pitanja uopšte ne nastaju”. Nemački diplomata dodaje da dok god postoji nalog za hapšenje, on mora da se izvrši, pa „Velt” iz njegove takve formulacije izvlači zaključak da postoji i drugo moguće rešenje ‒ postizanje dogovora pred sudom uz obustavu naloga za hapšenje.

No, nije jasno da li bi to zadovoljilo Banjaluku. Iz Srpske mesecima pozivaju na dijalog kako bi se rešila kriza koja bi, kako tvrde, mogla da bude okončana tako što bi bila odbačena Šmitova intervencija u Krivični zakon BiH, koja omogućava političke progone za nepoštovanje odluka visokog predstavnika. Vlasti Srpske bi u tom slučaju bile spremne da privremeno stave van snage odluke Skupštine RS.

Međutim, u Sarajevu ponovo odbacuju mogućnost za razgovor. Stranke vladajuće „trojke” u saopštenju navode da „Dodik ne može biti sagovornik”, pa izražavaju brigu zbog činjenice „da još ima pojedinaca, i to više na domaćoj, nego na međunarodnoj sceni, koji stidljivo u medijima, a agresivno putem posrednika, predlažu da se o funkcionisanju institucija BiH pregovora sa beguncem od zakona”.

Dodik s druge strane kaže da BiH nema budućnost ako uskoro ne dođe do unutrašnjeg političkog dogovora. Šmita je okarakterisao kao „grobara BiH”, pojasnivši da je neprihvatljivo da neko sa strane nameće zakone i da Šmit koji, kako kaže, podržava opoziciju u Srpskoj, nema nikakav legitimitet da boravi u BiH. On podseća da je situacija eskalirala kada je Šmit počeo da nameće zakone u BiH, a Sarajevo i bošnjački politički predstavnici prihvatili takvo postupanje. „To nas podseća na vremena od pre 150 godina. Danas smo u velikoj krizi u BiH, koja više liči na rasturenu i propalu zemlju nego na neku koja se može organizovati. Nama je u svemu važno da sačuvamo RS i borimo se za to”, ističe Dodik.