Ponovo jačaju tenzije zbog Kašmira

Deo Kašmira pod indijskom upravom, smešten u podnožju Himalaja, u poslednje vreme se nazivao i „malom Švajcarskom” zahvaljujući rastućem broju turista i tvrdnjama vlade u Nju Delhiju da je stepen nasilja u tom spornom regionu u opadanju. Međutim, taj utisak narušen je prošlog utorka, kada se desio najsmrtonosniji napad od 2019. godine: u Pahalgamu su naoružani teroristi otvorili vatru na grupu turista, usmrtivši 26 i ranivši 17 ljudi. Odgovornost za napad putem društvenih mreža preuzela je grupa „Front otpora”, koja je kao povod navela dolazak, kako tvrde, novih 85.000 doseljenika u ovaj osetljivi region.

Napad je dodatno zaoštrio odnose između Indije i Pakistana, dve zemlje koje od sticanja nezavisnosti 1947. godine polažu pravo na teritoriju Kašmira čijim delovima upravljaju. I dok Islamabad negira bilo kakvu umešanost, indijski državni sekretar Vikram Misri direktno je optužio Pakistan za „prekogranične aktivnosti”.

Kako je u petak preneo „Indija tudej”, kuće dvojice terorista, za koje se veruje da su učestvovali u masakru, srušile su indijske snage bezbednosti. I dok Ujedinjene nacije pozivaju nuklearno naoružane rivale da pokažu maksimalnu uzdržanost, u toku noći između četvrtka i petka trupe Pakistana i Indije razmenile su vatru preko linije koja razdvaja dve zemlje. Tom prilikom povređene su dve osobe, izvestio je reporter „Al Džazire”, koji se nalazi sa indijske strane granice. Tri zvaničnika indijske vojske potvrdila su za Rojters da je došlo do ograničene pucnjave iz lakog naoružanja, koju je, kako tvrde, započeo Pakistan, dodavši da je „efikasno odgovoreno”.

Sa druge strane, Sajed Ašfak Gilani, zvaničnik u pakistanskom delu Kašmira, rekao je za AFP da je došlo do razmene vatre, ali da civili nisu bili u opasnosti, te da se život odvija normalno.

Tenzije su dodatno eskalirale jer je Indija takođe najavila suspenziju sporazuma o vodi na području reke Ind, što za Islamabad predstavlja „čin rata”. Nakon sastanka pakistanskog Nacionalnog saveta za bezbednost, vlada je najavila niz oštrih kontramera, uključujući zatvaranje svog vazdušnog prostora za indijske avione, smanjenje broja indijskih diplomata u Islamabadu i obustavu trgovine. Pakistanska oštra reakcija u vezi sa sporazumom o vodi je razumljiva, s obzirom na to da se ova zemlja oslanja na vodu iz rečnog sistema Inda, koji protiče kroz Indiju, čak za oko 90 odsto svoje poljoprivrede. Sporazum, koji je posredstvom Svetske banke postignut 1960. godine, dugo je smatran retkim stubom stabilnosti u Južnoj Aziji – okvir koji je opstajao čak i tokom većih vojnih sukoba. Njegovo urušavanje sada označava prekid ogromne simbolične i strateške težine.

„U narednim nedeljama i mesecima verovatno ćemo svedočiti pojačanim tenzijama koje bi mogle destabilizovati već krhki i osetljivi region”, rekao je Nadžm us Sakib, bivši pakistanski diplomata i dodao da bi posledice mogle biti dugotrajne.

Poslednji akt terorizma je pokrenuo poznat obrazac događaja u vezi sa Kašmirom. Sve podseća na poslednji veliki napad u indijskom delu Kašmira 2019. kada su poginule desetine pripadnika indijskih bezbednosnih snaga. Posle toga Nju Delhi je započeo vazduhoplovnu bitku koja je okončana, reklo bi se, tik pred izbijanje potpunog rata.

Sajed Muhamed Ali, analitičar iz Islamabada, tvrdi da Indija koristi incident u Kašmiru kako bi zadobila solidarnost SAD. Drugi čak optužuju Indiju da je inscenirala napad, napominjući da se dogodio tokom posete potpredsednika Bele kuće Džej-Di Vensa Indiji.

„Optužuju Pakistan bez dokaza”, rekao je penzionisani brigadni general Ahmed Said Minhas za televizijski kanal „Geo njuz”. Zatim je samouvereno napravio šalu o sukobu iz 2019. između Pakistana i Indije, kada se pojavio video indijskog pilota, komandanta Abhinandana Vartmana, kako pije čaj dok je bio u pakistanskom zarobljeništvu.

„Ako Indija pokuša nešto ponovo, neka se sete – poslužili smo čaj Abhinandanu 2019. Ovog puta možda mu ponudimo i keks”, rekao je Minhas.

Ipak, Asfandijar Mir, stručnjak za bezbednost iz Vašingtona, upozorio je da to što sada obe strane odbijaju da vode diplomatske razgovore dodatno pogoršava situaciju.

„Krize u Južnoj Aziji su istorijski rešavane kroz diskretnu komunikaciju. Taj mehanizam sada nedostaje”, upozorio je Mir.