U registru pedofila upisano 828 imena

U Srbiji je 828 osoba upisano u posebnu evidenciju osuđenika za krivična dela protiv polne slobode izvršena prema maloletnim licima, a koja je poznatija kao registar pedofila, rečeno je za „Politiku” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Informacije o ovim pravosnažno osuđenim osobama nisu javne, iako je mnogo onih koji misle da bi ih trebalo obelodaniti. U septembru se navršava deset godina otkako je ta evidencija uvedena na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnicima, odnosno Marijinog zakona. Svake godine ova lista postaje duža za oko 100 novih imena. Građani su, kako pokazuju podaci, više nego ranije spremni da prijavljuju ovakav vid nasilja nad decom, a sa druge strane i pravosuđe reaguje izricanjem pravosnažnih presuda.

Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu, zalaže se za javnost ove evidencije i predlaže da se o tome održi javna rasprava kako bi se saznao stav zajednice i mišljenje struke. Ipak, zbog bezbednosti ovih osuđenika, podaci iz registra pedofila mogu biti dostupni samo zakonom predviđenim institucijama.

– Podaci iz evidencije se mogu dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kom se vodi posebna evidencija, a uz obrazložen zahtev, podaci se mogu dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom – kažu za „Politiku” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Neke evropske države, Velika Britanija, Belgija, Poljska i Norveška, javnosti dozvoljavaju uvid u liste seksualnih prestupnika nad decom. U Srbiji se godinama unazad sprovodi policijska akcija nazvana „Armagedon”, usmerena na suzbijanje dečje pornografije. I u našoj zemlji postoje grupe koje za novac organizuju emitovanje ovakvih sadržaja preko interneta, a žrtve ovih zločina nekad su čak i bebe. Nedavno su dve osobe iz Srbije uhapšene u okviru međunarodne policijske akcije u kojoj je razbijena internet platforma „Kidfliks”, koja je imala 1,8 miliona korisnika širom sveta.

Pravilnik o vođenju registra pedofila donet je u septembru 2015. godine, od kada se i vodi. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde evidentira ime i prezime osuđenog, matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže), fotografije, informacije o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, o pravnim posledicama osude, o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.

Podaci se, prema zakonu, ne mogu brisati i na njih se primenjuju odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podataka. Ovaj zakon se primenjuje na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili sledeća krivična dela: silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama, iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu.

Učiniocu krivičnog dela sud ne može ublažiti kaznu, niti se on može uslovno otpustiti. Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela ovog zakona.

Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnicima dužni su da zatraže podatak da li je osoba koja treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno da radi sa decom, upisana u posebnu evidenciju.

Za počinioce ovih krivičnih dela primenjuje se mera obaveznog javljanja organu policije i organu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (Povereničkoj kancelariji) koja se bavi sprovođenjem i kontrolom posebnih mera iz ovog zakona.

– Posle izdržane kazne zatvora, dužni su da se javljaju policiji i povereniku svakog meseca, najkasnije do 15. dana u mesecu. Ukoliko to ne rade, poverenik obaveštava sud o tome. Prema tom zakonu, primenjuju se i posebne mere. Naime, zabranjeno im je da posećuju mesta na kojima se okupljaju deca (vrtići, škole…). U obavezi su i da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove i da poverenika obaveštavaju o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta. Moraju i da, u slučaju da putuju u inostranstvo, obavezno o tome obaveste poverenika i policiju i da ostave adresu na kojoj će biti u inostranstvu, kao i kontakt osobe kod koje će biti – navode u UIKS.

Počinioci krivičnih dela iz ovog zakona snose i niz drugih pravnih posledica: prestanak vršenja javne funkcije, prestanak radnog odnosa, odnosno prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnicima, zabrana sticanja javnih funkcija, zabrana zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima.

Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera, sud koji je doneo prvostepenu odluku odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne.