Studija o listu „Srpska vojska”

Vlasnik i urednik bio je pukovnik Sveta Isaković, a jedan od urednika bio je znameniti Živojin Mišić. Svoje tekstove potpisivali su pseudonimimaIstorija vojske kneževine i kraljevine Srbije je višeslojna – nisu to samo ratovi, oficiri i vojnici. Posebno mesto ima vojna štampa: od 1864. do 1918. izlazilo je oko 15 listova vojne, ili pretežno vojne sadržine. Najstariji je „Vojin”, koji je 1864. godine pokrenuo znameniti pukovnik Jovan Dragašević i izlazio je sedam godina. Potom se štampaju „Ratnik” i „Službeni vojni list” – prvi kao mesečnik, a drugi kao nedeljnik – izlazili su više od šest decenija, do 1941. godine.

List „Srpska vojska” je pokrenut 1908. godine u Beogradu, u vreme takozvane Aneksione krize (koju je Austrougarska nametnula Srbiji). On je tema studije „Srpska vojska: nezavisni vojni list (1908–1912) dr Milića J. Milićevića, jednog od retkih istoričara koji se posvetio istraživanju vojne periodike.

Milićevićeva studija (Međuopštinski istorijski arhiv Valjevo, 2024) monografija je nastala kao rezultat naučnoistraživačkog projekta. Tekst je klasična analiza sadržaja lista.

Studija je podeljena u poglavlja: Uvod ili lična karta „Srpske vojske”, Urednici, saradnici i autori „Srpske vojske”, Izgled, cenovnik i način distribuiranja lista, Svetska vojnopolitička scena i uloga Srbije u njoj, „Srpska vojska” o rusko-japanskom ratu 1904–1905. godine, Austrougarska je naš neprijatelj, Srbija treba (mora) da bude vojnički logor, Starešinski kadar na stranicama „Srpske vojske” (poglavlje se sastoji od dva potpoglavlja), „Srpska vojska” o rodovima vojske Srbije (poglavlje se sastoji od pet potpoglavlja), Strane i domaće vojne novine i pronalasci i Oglašavanje u listu. Na kraju se nalaze prilozi i izvori i literatura.

Čitajući naslove poglavlja nameće se pitanje šta je sadržaj priloga „Srpske vojske”.

Vlasnik i urednik bio je pukovnik Sveta Isaković, jedan od urednika bio je znameniti Živojin Mišić! Svoje tekstove potpisivali su pseudonimima!

List „Srpska vojska” je izlazio od 1908. do 1912. godine – bio je nedeljnik mada je bilo nekoliko dvobroja, štampan je na osam strana. Tekstovi su najčešće ilustrovani fotografijama, crtežima i kartama. Značajno mesto u sadržaju imali su komercijalni oglasi jer su donosili novac za pokriće troškova. Stalne rubrike su bili oglasi lične prirode (umrlice i oglašavanja veridbi), kao i književni oglasi koji su se odnosili na vojnu literaturu.

Osnovni cilj je bio patriotsko vaspitanje vojnika uz obaveštenja o domaćim i svetskim zbivanjima iz vojnog ugla.

U listu je bilo tekstova o odnosima Srbije i Rusije, Srbije i okolnih balkanskih država, rasprava o neprijateljima Srbije – Turska ili Austrougarska!

List je donosio i kritičke tekstove o stanju vojske u Srbiji – kritikovana je neujednačenost u obrazovanju viših kadrova, njihovom socijalnom položaju.

Posebno su vredni tekstovi o svim rodovima vojske: pešadija, artiljerija, konjica i inženjerija. Urednici nisu izbegli da ukažu da je, na primer, Srbija na vrhu (iza Rusije) po procentu bolesnih vojnika. I smrtnost je bila velika.

Zanimljivost lista predstavljaju tekstovi u kojima se porede novosti u različitim vojskama u razvijenim državama: kamioni, baloni, avioni, mitraljezi.

List „Srpska vojska” je bogat savremenim književnim prilozima.

Studija dr Milića J. Milićevića je kvalitetna iz više razloga: sadržaj je pokazao da je tema dobro istražena i obrađena na uobičajeni način. Može biti zanimljiva današnjim čitaocima i zaljubljenicima u našu vojnu prošlost! Istoričarima može da posluži kao uzor za obrade sličnih tema!