Opet sumnja u nove pasoše

U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije nezvanično je potvrđeno „Politici” da će nadležne službe ove institucije utvrditi da li ima propusta u izradi novih pasoša. Naime, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je jednom dnevnom listu da će „neko morati da odgovara ukoliko se ispostavi da će za godinu dana svi vlasnici sadašnjih biometrijskih isprava morati da ih menjaju”.

Sadašnji „Filipsovi” čipovi koji su ugrađeni u nove, crvene pasoše imaju 72 kilobajta memorije (1 kilobajt iznosi 1.024 bajta). Prostim matematičkim putem, ako znamo da jedno slovo zauzima jedan bajt, zaključujemo da je sasvim dovoljno da stanu svi, takozvani alfanumerički podaci koji su i po aktuelnom Zakonu o putnim ispravama i predviđeni. Pokušali smo da saznamo u čemu je problem, pa su nam izvori bliski Zavodu za izdavanje novčanica (ZIN) objasnili da su oni naručili ono što je MUP i tražio – čipove sa takozvanom bejsik ekses kontrolom. Ova vrsta čipova pruža mogućnost da se unesu oni podaci koji su predviđeni standardom u dokumentuICAO 9303. Ovakvi čipovi koriste se u 40 zemalja, a Nemačka je jedini primer gde se koriste čipovi sa „iketendid ekses” kontrolom koji obezbeđuje i dodatno unošenje podataka kao što su otisak prsta ili iris (dužica) oka.

– Oni su to uradili tek 1. novembra 2007. godine i to samostalnom odlukom. Međunarodni standard za dodatne biometrijske podatke ne postoji i očekuje se da će biti usvojen tokom naredne godine. MUP je stavio one podatke koji su sertifikovani, tako da nije načinjena nikakva greška sa njihove strane, ali ni od ZIN-a – objašnjava sagovornik upućen u zbivanja u vezi sa novim pasošima, koji je želeo da ostane anoniman.

Dačić je, naime, izrazio sumnju „da će za nekoliko godina, na primer, stići zahtev da se stavi i otisak prsta u čip, a ako on ne može da primi taj podatak, moraće da se izdaju novi pasoši”. Naš izvor blizak poslovima na kojima rade ZIN i MUP, bez želje da dovodi u sumnju preciznost Dačićeve izjave, ili da polemiše sa ministrom, objasnio je za „Politiku” da korisnici novih putnih isprava nemaju razloga za brigu, jer kada se donese odluka koji će to podaci biti još standardizovani, svoje isprave neće morati da menjaju odmah, već kada im istekne rok važenja: „Isti problem pojavio bi se i da naši pasoši sadrže čipove nove generacije, jer kada se jednom u pasoš unesu podaci, odnosno kada se on personalizuje, nije moguće dopisivati nove”.

Da dokument ICAO 9303 ne traži dodatne biometrijske podatke potvrdio nam je i đakon Oliver Subotić, informatičar po obrazovanju i rukovodilac Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija pri Beogradsko-karlovačkoj arhiepiskopiji. On je i objasnio da su Ujedinjene nacije 2003. godine pod pritiskom SAD prihvatile uvođenje čipovanih dokumenata.

– Paradoks je, međutim, u tome što upravo Amerika i Kanada traže od svojih građana minimalni opseg informacija (osnovne podatke i fotografiju lica). Pravi problem nalazi se u opsegu podataka sadržanih u putnoj ispravi. Mislim da on treba da bude manji, kako se ne bi ugrozila privatnost ljudi – smatra Subotić i upozorava da Zakon o putnim ispravama predviđa unošenje alfanumeričkih podataka (ime i prezime, datum i mesto rođenja, JMBG...), pa bi unošenje otiska prsta bilo kršenje zakona.