Obnova Kneza Miloša tek posle Ekspa

Još najmanje dve godine obnova Ulice kneza Miloša neće doći na red, a kada majstori i mašine stignu na nekadašnji Topčiderski drum, kako saznajemo u Gradskoj upravi, kopaće i garažu ispod saobraćajnice, što je bila prvobitna varijanta projekta za njenu rekonstrukciju najavljenu pre devet godina. To znači da je grad, zasad, odustao od gradnje javnog parkirališta na placu pored Ministarstva inostranih poslova, koje je trebalo da zameni podzemnu garažu duž Kneza Miloša i tako izbegne saobraćajni kolaps zatvaranjem ulice za vozila javnog prevoza i automobile na najmanje godinu i po dana, na koliko je procenjeno da bi sređivanje poteza od Bulevara kralja Aleksandra do Mostarske petlje moglo da potraje. Takav obrt usledio je septembra 2019, onda se dve, tri godine vagalo sa odlukom o tome koja varijanta garaže dolazi u obzir, rekonstrukcije drugih ulica probijale su sve rokove, potom su aktivirani novi projekti, a na obnovu jedne od saobraćajnih žila kucavica prestonice pala je prašina.     

U novom preokretu, kako kažu u gradu, ulica neće biti u potpunosti zatvorena za saobraćaj kada počne rekonstrukcija.

– Plan je da se radi u dve faze sa izgradnjom podzemne garaže, tako što će najpre jedan smer biti zatvoren, a drugi prohodan za vozila. Potom sledi njegova rekonstrukcija, a saobraćaj se pušta na strani obnovljene ulice. Zato menjamo projekat za koji postoji građevinska dozvola i, kako sada stari stoje, pre završetka Ekspa radovi neće početi da ne bismo izazvali saobraćajni haos. Biće potrebno oko dve godine za okončanje tog posla – kaže naš sagovornik upućen u gradske infrastrukturne projekte.  

Podzemna garaža sa 427 parking-mesta biće pozicionirana između Nemanjine i Višegradske ulice i zameniće nezonirani parking duž Kneza Miloša, imaće 12.000 kvadrata, dvostruko više mesta nego što je sada nad zemljom. Polovina njih trebalo bi da bude namenjena stanarima po povlašćenim cenama, a 20 će biti rezervisano za osobe sa invaliditetom, uveravali su u Starom dvoru pre bezmalo decenije kada se ambiciozno najavljivala obnova Kneza Miloša po uzoru na Paseo de Grasiju u Barseloni. Beogradska verzija te moderne avenije imala bi šest kolovoznih traka, biciklističku stazu koja će biti veza centra sa Prokopom, razdelno ostrvo sa zelenilom, široke trotoare i guste drvorede i, kako kažu u gradu, to se neće menjati.  

Mnogo toga u Ulici kneza Miloša promenilo se od 2016. kada su zvaničnici tada za narednu godinu najavili njeno raskopavanje. Na mestu bivšeg Saveznog MUP-a na njenom kraju nikle su tri kule „Skajlajna”, nova zgrada nemačke ambasade na mestu stare i stambeno-poslovni kompleks „Knez Miloš rezidens” na placu nekadašnje američke ambasade. Otvoren je poslovni objekat na mestu „Tri lista duvana” na početku ulice sa diplomatskim misijama i zdanjima najviših državnih ustanova, dijagonalno od Doma Narodne skupštine. Na drugoj dijagonali kod Londona otvorena je Palata nauke u obnovljenom zdanju nekadašnje Jadransko-podunavske banke. 

Pre četiri godine Kneza Miloša i njegova okolina proglašeni su za 14. prostorno kulturno-istorijsku celinu. Upis u registar kulturnih dobara trebalo je da zaštiti glavni korzo prestonice pre nego što su njom protutnjali tramvaji, od projekata u kojima će interes privatnog kapitala biti ispred javnog. Na prvom ispitu zvanom Generalštab dvostruka zaštita pala je izuzimanjem iz područja prostorno kulturno-istorijske celine i ukidanjem statusa spomenika kulture kompleksu na uglu Kneza Miloša i Nemanjine oštećenom u NATO bombardovanju 1999. Tako su širom otvorena vrata za realizaciju luksuznog hotelskog i apartmanskog kompleksa Džareda Kušnera, zeta predsednika SAD Donalda Trampa, koji je prošle godine sa Vladom Srbije potpisao ugovor o revitalizaciji ansambla zgrada arhitekte Nikole Dobrovića. Gotovo da nema stručne i organizacije civilnog društva koje se nisu pobunile protiv „nezakonite odluke o ukidanju statusa kulturnog dobra zgradi Generalštaba” čija bi direktna posledica bila njeno rušenje, ali ona nije povučena.  

Odluka barem zvanična još nije donesena kada je reč o „kući strave i užasa”, objektu nekadašnje gvinejske ambasade, koji je u takvom stanju da je samo puka sreća da se neki njegov deo nije obrušio na glavu ljudima koji ispred zdanja čekaju gradski prevoz. 

Lična karta

Prostire se na teritoriji Savskog venca, Starog grada i Vračara

1.870 metara duga

18,75 metara širok kolovoz

32 metra ukupna širina

Zanimljivosti

Spada među 34 prestoničke ulice kojima nikada nije menjano ime

I nekadašnje i današnje glavno gradsko šetalište nose imena članova dinastije Obrenović

Ukršta se sa još tri saobraćajnice sa imenima Obrenovića – Kraljice Natalije, Kralja Milana i Kralja Aleksandra

Prve obrise dobila u vreme kneza Miloša (tada još poznata kao Topčiderski drum, a ne kao ulica). Taj drum bio je veoma značajan jer je grad povezivao sa kneževim dvorom (konakom) u Topčideru

U gornjem delu Finansijskog parka podignut je spomenik ovom srpskom vladaru