Mocart je pravi eliksir za negu glasa

Sve značajne svetske operske kuće imaju operski studio, kao važan korak usavršavanja mladih umetnika na putu ka profesionalnoj karijeri. Ponosni smo na činjenicu da Operski studio Narodnog pozorišta u Beogradu ima veoma dugu tradiciju, konstatuje za „Politiku” operska umetnica Jadranka Jovanović i vokalni mentor Operskog studija „Borislav Popović”, koja je protekle praznične dane provodila radno. Premijera opere „Tako čine sve” („Così fan tutte”) Volfganga Amadeusa Mocarta, u izvođenju mladih umetnika Operskog studija „Borislav Popović”, u režiji Ana Gligorović, biće izvedena večeras od 20.30 na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu uz srpski i i engleski titl.

Dirigent je Aleksandar Gutić, polaznik Operskog studija, a Mocartove junake dočaraće: Teodora Ilić, Nataša Jovović, Marko Kostić, Stefan Petković, Milica Lolić i Tamaš Kiš.

„Tako čine sve” je opera koju je 1790. godine komponovao Volfgang Amadeus Mocart na libreto Lorenca da Pontea. Naizgled lagana priča o ljubavi, prevari i iskušenju zapravo duboko zadire u prirodu ljudskih odnosa, preispitujući poverenje, vernost i slabosti. Iako je muzički savršeno oblikovana, opera „Tako čine sve” dugo nije uživala punu popularnost. Zašto su odabrali baš ovo delo za „mladi” susret sa publikom, Jadranka Jovanović objašnjava:

– Zapravo, delo je odabralo nas, imajući u vidu vrstu glasova sa kojom smo raspolagali u operskom studiju, kao i broj uloga u samom Mocartovom ostvarenju, kako bi svi mogli da budu uključeni u rad kroz predstavu. S druge strane, Mocart je, kao i na primer Rosini, pravi eliksir za negu glasa, posebno kod mladih pevača, kako bismo mi našim rečnikom rekli: „higijena za glas”. Prava je baza za razvijanje ka svim drugim stilovima, repertoarima. Umetničko rukovodstvo mora da odabere ono delo u kome što više ljudi može da učestvuje u scenskom izvođenju. U ovom slučaju svi polaznici mogli su da budu uključeni u rad.

Opera „Tako čine sve” postavlja pitanja koja se tiču kompleksnosti emotivnih odnosa jedne generacije. Da li se iza opuštenog stava kriju duboki strahovi? Da li je ranjivost mana? Šta je ljubav kada se usudimo da budemo ono što jesmo?

– U fokusu ove opere je ljubav, dočarana kroz muško-ženske odnose mladih ljudi (šire gledano i ne samo mladih) kroz vernost, prevare, kajanja i načine prevazilaženja sopstvenih grešaka. Ipak, mislim da je važno podvući da je ljubav univerzalno osećanje i da se odnosi na život u celini: ljubav prema čovečanstvu, svetu, prirodi, poznatim i nepoznatim ljudima, biljkama, životinjama... Kada bi se negovala ljubav u smislu opšteg odnosa pojedinca prema svemu što nas okružuje, mislim da bi svet bio mnogo plemenitiji. Počnimo od sebe – kaže Jadranka Jovanović.

Premijera predstave „Tako čine sve” predstavlja jedinstvenu priliku da publika upozna nove nade srpske operske scene. Koliko je važno postojanje Operskog studija i čemu je posvećen, Jadranka Jovanović komentariše:

– Do sada su Operski studio vodili naši najeminentniji umetnici i svako je preneo najbolji deo svog iskustva i znanja, a on je opravdao suštinu svog postojanja iznedrivši mnoštvo umetnika koji su postali stubovi Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Poslednjih godina u Operskom studiju „Borislav Popović” pored mladih pevača usavršavaju se i mladi dirigenti i korepetitori. Novina je i to što su mnogi polaznici ovog studija uključeni u redovni repertoar nacionalnog teatra, kome smo zahvalni za izuzetnu brigu o mladim umetnicima. Ujedno, uprava nacionalnog teatra ima uvid u mlade umetnike koji su zainteresovani da krenu putem scene, dalje karijere. Ima uvid u njihov talenat, sposobnosti, psihofizike karakteristike i spremnost da se nose sa svim lepotama, radostima i teškim disciplinovanim putem umetnosti prepunim iznenađenja, zamki, samosagledavanja, korigovanja. Poznato je da je sa svim svojim talentima i posebnostima umetniku potrebno vreme, stasavanje uz iskusne kolege na sceni da bi se taj talenat kroz ozbiljan i posvećeni rad izbrusio i dostigao lični maksimum.

U ovom trenutku u Operskom studiju „Borislav Popović”, kako kaže, ima 13 umetnika pevača, a problematično je to što imaju samo tri muška izvođača.

– Veliki problem je nedostatak mladih basova. Oni su u deficitu i da bismo izvodili neko delo moramo da angažujemo i goste – kaže Jadranka Jovanović i objašnjava šta podrazumeva rad sa mladim umetnicima:

– Jako sam srećna što sam mentor u studiju koji nosi ime Borislava Popovića. To je prilika da se podsetim da sam upravo zahvaljujući Popoviću, u svoje vreme direktoru Opere, koji se zalagao za angažovanje mladih pevača, i sama dobila svoju šansu. Jednom prilikom, dok sam još uvek bila student, čuo me je kako pevam, porazgovarao sa mnom, odmerio me umetnički i ljudski i u određenom trenutku kada je trebalo spasiti predstavu „Seviljski berberin” zbog bolesti glavne junakinje, pozvao je mene. Tako sam debitovala. Mentorstvo u mom slučaju je briga o kompletnom umetničkom biću mladog umetnika: kroz interpretaciju, vokalno doterivanje, tumačenje likova, podršku autentičnosti, buđenje inspiracije i emocija, vaspitanje, ali i ponašanje na sceni i izvan nje, kao i brigu o zdravlju i vokalnoj kondiciji i mnogo, mnogo toga još. Mentorstvo i rad sa mladim umetnicima podrazumeva veliku odgovornost i analitičnost, ali i poseban i promišljen pristup svakom pojedinačno. Neretko sam radeći sa njima bivala toliko iscrpljena kao što nikada nisam ni posle svojih najtežih operskih predstava.