Dan pobede danas ima poseban značaj

Dan pobede se kod nas i obeležava i proslavlja, jer je to veliki dan za Rusiju i sve narode bivšeg Sovjetskog Saveza. Mi istoriju pamtimo i – u ime sadašnjosti, a posebno budućnosti – ne dozvoljavamo da padne u zaborav – kaže u razgovoru za „Politiku” ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, povodom proslave 80 godina od pobede nad fašizmom. Velikoj paradi povodom Dana pobede na Crvenom trgu u Moskvi prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Danas, kad se neonacizam budi u Evropi, ovaj praznik posebno dobija na značaju. Neonacizam se koristi kao glavno oružje za pretvaranje Ukrajine u „anti-Rusiju”, što predstavlja stalnu pretnju po bezbednost naše zemlje. Šire se teorije o navodnoj agresiji Rusije, dok se u isto vreme prećutkuju svi uzroci ukrajinske krize. Dan pobede predstavlja vraćanje istoriji. Proslavljamo ga zajedno s onima koji dele naše vrednosti. A Srbija je tu među prvima, zato što je, kao i Rusija, podnela ogromne žrtve. Bila je podvrgnuta agresiji. Srbi se nisu pokorili, već su nastavili da se bore. A tu su i naše tradicionalne prijateljske, bratske veze – što je konstanta kad govorimo o našim odnosima. Otuda i zajedničke vrednosti – mir i ravnopravna saradnja – ističe Aleksandar Bocan-Harčenko.

Današnja parada je najveća u novijoj istoriji?

Grandiozna, naravno. Parada je uvek jedno od najvažnijih dešavanja tokom 9. maja.

Zbog čega Rusija organizuje parade? Da li je to demonstracija sile?

To je iskazivanje ponosa. Dokaz da je bezbednost zemlje na odgovarajućem nivou. Pošto je Dan pobede vojnički praznik, parada je nešto što je sasvim prikladno. Istom logikom se rukovodi i Srbija.

Ovde će parada biti održana u septembru...

Da, predsednik Srbije je rekao da će parada biti posvećena jedinstvu i slozi srpskog sveta. Naravno, takvo jedinstvo mora imati i garanta u vidu modernih oružanih snaga, čemu Beograd pridaje veliki značaj. Ovo je i važan deo naše bilateralne saradnje.

Iz EU prete da će zaustaviti napredak Srbije na evropskom putu zbog prisustva predsednika Vučića na paradi u Moskvi?

To je atak na suverenitet Srbije, na dostojanstvo zemlje i njenog lidera koga je narod izabrao i koji brine o interesima svoje države. Ali i pokušaj da se umanji značaj 9. maja, a nacizmu širom otvore vrata. Beograd jasno definiše svoj stav kada je reč o EU, no pritom ističe svoje opredeljenje da sačuva nezavisnost i slobodan razvoj odnosa s drugim partnerima.

Kažu da se Rusija protivi približavanju Srbije EU?

Verujte mi, o tome nikada nije bilo ni reči. U isto vreme, zapadni partneri su još devedesetih godina prošlog veka prinuđivali Beograd da bira: ili s nama ili protiv nas. Pritisak na Srbiju da prekine veze s Rusijom potom je samo postajao sve jači. Dodaću da postoje određene iluzije kad je reč o Evropskoj uniji, što je, verovatno, samo po sebi jasno ako se uzme u obzir želja da se razviju sadržajni odnosi i omogući jednaka i nedeljiva bezbednost na kontinentu. Međutim, EU se danas menja. U Briselu u prvi plan izbijaju čisto vojni ciljevi: od ubrzane militarizacije do želje da se Rusiji nanese „strateški poraz”.

Ali, Beograd ne učestvuje u takvim projektima...

Srbija ostaje pri svom evropskom opredeljenju, videći ciljeve i principe EU onakvima kakvi su nekada bili.

Stiče se utisak da Zapad želi da prisvoji pobedu Rusije i umanji njen značaj. Oni se sastaju „negde u Ukrajini”, ali je pitanje šta slave...

To je, naravno, ništa drugo do lakrdija. Ne smatram da ovde išta treba komentarisati. To da oni žele da precrtaju doprinos SSSR-a pobedi apsolutno je tačno. Oni žele da ukradu istoriju. Država bez istorije nije država s punim suverenitetom. Ovakva politika je bila aktuelna još u vreme kad se činilo da imamo nepomućene odnose sa Zapadom. Zadatak da se Rusija liši suvereniteta postavljen je odmah nakon raspada SSSR-a. U današnje vreme, beskrupulozan revizionizam i izopačavanje istorijskih činjenica dostigli su neviđene razmere. Čak i pokušavaju da povuku znak jednakosti između nacističkog režima i sovjetske vlasti. Nažalost, s obzirom na opšti nivo poznavanja istorije, takve teze je relativno lako propagirati. Međutim, i mi aktivno radimo, a sa nama je i Srbija.

Postoji izvesno nerazumevanje oko toga ko je oslobodio Srbiju u Drugom svetskom ratu. Da li smo to bili mi sami, uz pomoć Crvene armije, ili je to bila Crvena armija bez našeg učešća?

Ako mi dozvolite, krenuću od opšteg ka konkretnom. Da bi se osigurala objektivnost u istoriji, mora postojati ravnoteža i čestit pristup tome. Mi se trudimo da to i činimo – pre svega držimo se arhivskih dokumenata. Ne omalovažavamo ulogu drugih država i naroda, koji su bili naši saveznici u antihitlerovskoj koaliciji. Na primer, 25. aprila dostojanstveno je proslavljena osamdeseta godišnjica susreta sovjetskih i američkih vojnika na Elbi. Međutim, istorijske činjenice, kao što su broj armijskih grupa, divizija, opreme koju su Nemačka i njeni sateliti otpremili na Istočni front, govore same za sebe.

Da li su još negde u Evropi, osim u Jugoslaviji, lokalne snage imale svoje brojne borbene brigade i divizije?

Mislim da ih u takvom obimu nije nigde bilo, imajući u vidu brojnost, aktivnost i vojno rukovodstvo.

Može li se tako reći da su Evropu oslobađali SSSR, Amerika, Engleska i jugoslovenske snage?

Može. Uvek smo priznavali ulogu pokreta otpora u Jugoslaviji, ističući njegov doprinos u zaustavljanju nekih od glavnih nacističkih jedinica na Balkanu. Od početka rata SSSR je pružao vojnu pomoć partizanima. Ako govorimo o završnoj fazi, oslobođenju istočne Evrope, napredovanje Crvene armije jeste rezultat grandioznih aktivnosti na više frontova, napora vojnih, vojnotehničkih i pozadinskih službi. Naravno, u Srbiji se tesno sarađivalo s NOVJ. Kad sam počeo da radim u Ministarstvu inostranih poslova, u resoru koji se bavio saradnjom s Jugoslavijom radili su veterani, učesnici Beogradske operacije.

Šta su Vam oni pričali?

Da su partizani, poznavajući teritoriju i logistiku, napredovanje naših jedinica učinili lakšim. Da je broj žrtava, zahvaljujući aktivnosti NOVJ, bio manji. Ali da je odlučujuću ulogu u oslobađanju odigrala upravo Crvena armija. Želeo bih da istaknem još jedan važan momenat. Naša zemlja je podnela najveću žrtvu – od 27 miliona ljudi, poginulih tokom Velikog otadžbinskog rata, više od polovine su žrtve genocida, namernog ubijanja mirnog stanovništva naše zemlje. Ali, postoji i druga strana – Sovjetski Savez je učinio i najveći podvig u ime pobede.

U Srbiji to znaju, pamte i poštuju podvig sovjetskih vojnika. A kako je to u drugim zemljama koje je SSSR oslobodio?

U pojedinim – posebno u zemljama Baltika i Poljskoj – na nivou državne politike pokušavaju da izbrišu to sećanje. Ruše spomen-obeležja. Iskrivljuju sliku događaja tokom rata. Posleratni period predstavljaju kao „sovjetsku okupaciju istočnoevropskih zemalja”. U potpunosti negiraju činjenice velike pomoći SSSR-a, koji je tada takođe prolazio kroz težak period, kad je reč o njihovom ekonomskom oporavku i povratku normalnom životu. No, falsifikujući istoriju, vlasti ovih zemalja vređaju sebe same. Jer to je i njihova nacionalna istorija.

Predsednik Vladimir Putin rekao je da su lideri koji su došli u Moskvu danas mnogo hrabriji od onih koji im prete. Kako u Rusiji ocenjuju posetu predsednika Vučića?

Naravno, predsedniku Srbije posvećena je najveća pažnja, to je direktno povezano s nivoom i prirodom naših odnosa. Naši lideri su vodili telefonske razgovore i razmatrali aktuelna pitanja. Međutim, lični susreti uvek otvaraju mogućnost iznalaženja novih, obostrano korisnih rešenja. Mi se trenutno suočavamo s nizom poteškoća zbog sankcija EU koje su uvele zemlje susedi Srbije. Beograd, rukovodeći se svojim nacionalnim interesima, ne odstupa od svog čvrstog, nezavisnog stava prema ovom pitanju, zahvaljujući čemu se naša saradnja i dalje razvija.

Dakle, postoji dvostruki pritisak na Srbiju – zbog njenog odbijanja da uvede sankcije i zbog dolaska predsednika u Moskvu da prisustvuje proslavi Dana pobede?

Postoji i treći momenat, on se direktno odnosi na Srbiju. Zadatak je isti: disciplinovati Beograd, lišiti ga suvereniteta i glasa u sferi politike. To je pritisak u vezi s Kosovom – naterati Srbiju da prizna „državnost” pokrajine, kao i pritisak zbog Republike Srpske s ciljem da se prekinu sve veze između Beograda i Banjaluke. Imamo veoma tesnu saradnju sa Srbijom po ovim pitanjima, između ostalog, i u UN.

Patrijarh srpski gospodin Porfirije nedavno je boravio u Rusiji i sastao se s predsednikom Putinom. Prema rečima poglavara SPC, u Srbiji se odvija obojena revolucija. Mnogi kritikuju patrijarha zbog tih reči. Kako Vi ocenjujete ono što se u Srbiji dešava?

Mislim da takve kritike nisu opravdane. Patrijarh Porfirije je čovek izuzetno velikog autoriteta. Takođe, veoma dobro razume stanje stvari u svojoj zemlji i svetu. Mi se u našim procenama oslanjamo na dostupne objektivne informacije i mišljenja naših partnera. Predsednik Srbije je prvi ukazao na to da je u pitanju cinično mešanje spolja koje poseduje sve znake obojene revolucije. Posle strašne tragedije u Novom Sadu, protestima se pridružilo mnogo ljudi vođenih iskrenim saosećanjem, dok organizatori „revolucija” koriste tu situaciju.

Predsednik Vučić je predstavio izveštaj ruskog FSB-a u kojem se navodi da protiv demonstranata nije upotrebljen zvučni top, ali su mnogi doveli u sumnju njegove reči...

Pa, odradili su svoju agendu.

Dakle, izveštaj je autentičan?

Predsednik je sve rekao, nemam šta da dodam.

Zašto im se izveštaj ne sviđa?

On se ne sviđa zagovornicima destabilizacije u zemlji.

Da li je to onda dokaz da je ipak reč o obojenoj revoluciji?

Da, to je očigledno.

Kada će biti moguće stati na kraj bezakonju Prištine, koja ne ispunjava obaveze preuzete pod okriljem EU i nastavlja da teroriše srpsko stanovništvo?

Tu je neophodno da Zapad utiče na Prištinu. Međutim, takvog uticaja nema. Zapadna politika decenijama podržava „nezavisnost” Kosova. Cilj agresije NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine bio je upravo rasparčavanje Srbije.

Zašto Zapad ne priznaje ono na šta se obavezao?

Nas to ne iznenađuje. Poznati su nam mnogi primeri drske, cinične prevare. Setimo se Minskih sporazuma o Ukrajini. Ispostavilo se da nisu ni planirali da ih implementiraju. Ovi sporazumi bili su potrebni kako bi se kijevski režim pripremio za vojnu akciju. I ovde je reč o istom. Nadamo se da ponavljanje oružanog sukoba nije u pitanju. Međutim, ostaje pitanje uspostavljanja pune kontrole Prištine nad područjima Kosova naseljenim Srbima, pre svega na severu pokrajine. Zato Briselske sporazume o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu smatram pukim prikrivanjem. Ne bi li Srbi u Beogradu ili u Kosovskoj Mitrovici stekli utisak da se mogu nadati bilo kakvom napretku, dok za to vreme Kurti mirno osvaja sever pokrajine. EU sedi skrštenih ruku, ali pri tome govori o potrebi smanjenja međunarodnog prisustva, tj. Misije UN na Kosovu, koja je, kažu, ispunila svoj cilj. To bi režimu u Prištini dalo potpuno odrešene ruke.

Hoće li Moskva i Vašington moći zajedničkim snagama da ne dopuste sukob na Balkanu?

Rusko-američki dijalog ne odvija se bez prepreka, ali je prilično intenzivan, s obzirom na to da je kompletna arhitektura odnosa praktično uništena, uglavnom u vreme Bajdenove administracije. Slažući se da se može govoriti o određenim pozitivnim momentima, ipak je veoma teško prognozirati dinamiku saradnje u pojedinim pravcima, uključujući i Balkan. Rusija namerava da još aktivnije promoviše svoje pristupe. Naš stav je principijelan i zasnovan na međunarodnom pravu. Uveren sam da se bez poštovanja Rezolucije SB UN 1244, bez kolektivnih odluka zasnovanih na Povelji UN, ne može naći rešenje za kosovsko pitanje. Isto se može reći i za regulisanje stanja u BiH.

Šmit je bez legitimiteta, njegove odluke nisu pravosnažne

Hoće li predsednik Republike Srpske Milorad Dodik biti uhapšen?

Sve što se dešava u vezi s Dodikom i RS je van granica razuma. Međutim, ova politika se nije juče pojavila.

Kristijan Šmit je nelegitimni visoki predstavnik, njega niko nije imenovao?

Nije. Iako su, na primer, i prethodni, tj. legitimni visoki predstavnici u svom radu morali da se oslanjaju na međunarodni konsenzus, ali, s vremena na vreme to nisu poštovali. U ovom slučaju osoba bez legitimiteta je „na funkciji” i „donosi odluke”, koje, navodno, lideri, legitimno izabrani od strane naroda, moraju bespogovorno da sprovode.

Može li Šmit da uhapsi legitimnog predsednika?

Sve njegove naredbe nisu pravosnažne. Nadam se da ova kriza neće eskalirati. Izuzetno značajan faktor u suprotstavljanju agresivnoj antidejtonskoj politici jeste podrška koju Beograd pruža Banjaluci. Važna je i podrška Rusije, pre svega u Savetu bezbednosti UN.Novi sporazum o gasu pod najboljim uslovima za Srbiju

Da li će Srbija i dalje imati najjeftiniji gas u Evropi?

Uvek smo polazili od toga da nam je Srbija veoma bliska zemlja. Uveren sam da će ruska strana učiniti sve kako bi novi sporazum sadržao najbolje moguće uslove.

Šta će biti s kompanijom NIS?

Primena američkih sankcija odložena je za još dva meseca. Nastavićemo da zajednički radimo na postizanju još održivijih rešenja baziranih na rusko-srpskom sporazumu o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede iz 2008. godine. Kompanija posluje stabilno, bez prekida i u potpunosti obezbeđuje tržište svim neophodnim.