Srećan nam Dan pobede!

Srbija se uključila u globalno obeležavanje 80. godišnjice pobede nad fašizmom i 80 godina osnivanja Ujedinjenih nacija održavanjem Svečane akademije u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 24. aprila, obeležavajući zapravo trostruki jubilej – jer je u fokusu bilo sećanje i na 80 godina herojskog proboja jasenovačkih mučenika. Akademija je započeta minutom tišine za 60 miliona žrtava Drugog svetskog rata u kome je, između ostalih, postradalo oko 27 miliona Sovjeta, šest miliona Jevreja i oko milion Srba. Uveličali su je svojim prisustvom akademici, istoričari iz devet zemalja, narodni poslanici, predstavnici jevrejske i romske zajednice, antifašističkih organizacija, novinari i predstavnici kulturnog i javnog života Srbije, preživela deca logoraši i potomci žrtava Jasenovca, kao i mladi lideri različitih fondacija i organizacija. 
Na Svečanoj akademiji u Sanu nametnulo se ključno pitanje, kako sačuvati državni i kolektivni narativ u svetskim razmerama, kada se plasiraju „paralelne istine” ili „više istina” o dešavanjima u Prvom i Drugom svetskom ratu, 110 i 80 godina kasnije. Učesnici iz svih devet zemalja zajednički su ocenili da ne postoji „više istina”. Sećanja su duboko urezana u identifikacioni kod mnogih naroda i država i deo su porodične istorije koja se prenosi sa kolena na koleno, a pomirenje u okviru Ujedinjenih nacija napravilo je arhitekturu Novog sveta u kome 80 godina posle, nadajmo se, poslednjeg svetskog rata, živi i stvara čovečanstvo.

Podignuti su i Muzeji mira širom planete, poput Jad Vašema u Izraelu, Memorijalni park Roma i Sinta u Berlinu, Muzej Holokausta u Vašingtonu, neki narodi i države su osnovali institucije poput Kancelarije za sećanje na borbu i mučeništvo u Poljskoj, ili Nacionalnog centra za istorijsko pamćenje pri kabinetu predsednika republike u Rusiji. Ti muzeji i institucije su spomenici kulture sećanja naroda i država, koje sakupljaju arhivska dokumenta, artefakte, štampaju knjige, postavljaju izložbe i obrazuju generacije mladih da pamte i uče da se traume iz prošlosti, mržnja i ratna kataklizma „leče” preventivnim delovanjem i podsećanjem na razorne posledice. 
Dag Hameršeld, drugi po redu generalni sekretar UN iz Švedske, posthumno odlikovan Nobelovom nagradom za mir, zalagao se za primenu principa „preventivne diplomatije” i posredovao je u brojnim lokalnim sukobima koji su počeli da se događaju, odmah nakon osnivanja organizacije Ujedinjenih nacija. Međutim, i danas, 80 godina nakon pobede nad fašizmom i osnivanja najvišeg doma naroda sveta za mir, Ujedinjenih nacija, ostaje zapitanost da li možemo da usmerimo tokove naše civilizacije ka aktivnoj i miroljubivoj koegzistenciji u „atomskoj eri” tenzija u svetu, direktnog sukoba globalizma i suverenizma i konflikata oko svetskih resursa. Ostaje da pokušamo da odgovorimo na krucijalno pitanje – zašto je istorija naše civilizacije, nažalost, istorija ratova i da li smo dorasli izazovima pred kojima smo danas. 
Eto, iako su saveznici odneli vojnu pobedu 1945, ideološka bitka i dalje traje u vidu borbe protiv oživljavanja neonacističkih i neofašističkih, a u regionu Balkana i neoustaških grupacija, a raste i svest o neophodnosti suzbijanja revizije istorije i važnosti očuvanja kulture sećanja. Narativ i kolektivna memorija čovečanstva o stradanju kako svih naroda sveta, tako i svakog naroda pojedinačno je pitanje biološkog opstanka naše civilizacije, jer je u konvencionalnim ratovima postojala i pobednička strana, a u atomskom sukobu pobednika ne bi bilo. Zato su dani sećanja na razorne posledice Prvog i Drugog svetskog rata i važne godišnjice, „čuvari svesti” i „savest” čovečanstva i otklon od samouništenja. 
Kultura sećanja nije i ne treba da bude tretirana kao „prašnjava arhiva duboko zakopane prošlosti”, niti treba da bude instrument dnevne politike jer ne treba da bude okrenuta ni protiv jednog naroda, države niti nacije, već treba da bude svetionik i opomena da su zaborav i revizija istorije pogubni po sadašnjost i budućnost naše civilizacije. 
Primeri predsedničkih gestova pomirenja i izvinjenja za genocide i Holokaust u 20. veku su, između ostalih, i klečanje Vilija Branta u Varšavskom getu, zatim izvinjenje kancelarke Merkel za genocid u Namibiji, izvinjenje predsednika Makrona za genocid u Ruandi, predsednik Obama, nosilac Nobelove nagrade za mir 2016. godine, položio je vence u Hirošimi. Izraelska diplomatija je uspela 2006. godine da se usvoji Rezolucija o obeležavanju Dana Holokausta, koji od tada do danas, od ukupno 193 zemlje članice UN, čak 95 svake godine održava komemoraciju za žrtve Holokausta i ima impresivnu mrežu muzeja Holokausta širom sveta. Genocid nad Jermenima do sada je priznalo 35 država, među kojima i SAD i Ruska Federacija. 
Srpska diplomatija je na Dan Holokausta 2018. godina prvi put izašla na crtu u svetskoj diplomatskoj areni u najvišem domu naroda sveta, OUN sa izložbom „Jasenovac – pravo na nezaborav”. To je bila prva izložba Republike Srbije o Jasenovcu u UN, ali i prva u UN na temu Jasenovca nakon Drugog svetskog rata i, sa sedam tona opreme i eksponata, najmonumentalnija u istoriji Ujedinjenih nacija. 
Uloga i doprinos Srbije pobedi saveznika u Prvom i Drugom svetskom ratu bili su nemerljivi, o čemu govore 572 srpska vojna memorijala u oko 40 zemalja sveta, pa zato, povodom 110 godina golgote srpskog naroda u Velikom ratu i 80 godina od pobede nad fašizmom, dostojanstveno sećanje na žrtve, heroizam i vojnički stoicizam za civilizacijske vrednosti mira i slobode čovečanstva je najmanje što naša generacija može danas da uradi. 
Srećan Dan pobede i Srbiji, koja je dala nemerljiv doprinos pobedi saveznika u Prvom i Drugom svetskom ratu
* Ambasador, karijerni diplomata, koordinator izložbe „Jasenovac – pravo na nezaborav”