Poljska u fokusu Beldoksa

Beldoks festival održaće se po 18. put od 21. do 27. maja 2025. godine u Beogradu, a ove godine zemlja u fokusu biće Poljska, budući da se, kako je saopšteno, u prethodnom periodu upravo ova zemlja istakla po dokumentarnim filmovima.

U želji da našoj publici predstavi ostvarenja koja su se izdvojila, ovaj segment programa, koji čini čak pet ostvarenja koja će imati regionalnu ili srpsku premijeru na Beldoksu, posvećen je jednoj od najznačajnijih i najuticajnijih evropskih dokumentarnih kinematografija. Gosti 18. Beldoksa biće i brojni poljski autori i producenti.

Film „Vozovi”, kombinujući pažljivo odabrane arhivske snimke i sugestivnu zvučnu sliku, govori, iako bez reči, o neuspehu čovečanstva da uči iz prošlosti i predvidi budućnost. Ova poetska meditacija o ciklusima rata i prolaznog mira, sačinjena je od materijala prikupljenog iz čak 46 globalnih arhiva.

„Godina u životu jedne zemlje” je dokumentaristički omaž o događajima u periodu od 1980. do 1981. godine koji su bili prekretnica u poljskoj i svetskoj istoriji. Tomaš Volski kroz ritam, muziku, zvučni pejzaž i narativnu strukturu donosi priču o rađanju pokreta „Solidarnost”, ali dajući tome novo značenje i čineći relativno davnu istoriju relevantnom za savremenu publiku.

„Kralj Matijuš Prvi” kreativni je dokumentarac o intimnom i kontemplativnom svetu dve sestre, nesputanom ograničenjima odraslih, u kome su radoznalost, osećanja i čula glavni pokretači. Zoje i Lea su veoma bliske, iako se starija sestra sve više odvaja od mlađe i radije provodi vreme čitajući ili družeći se sa vršnjacima, ali ono što ih najjače povezuje je strah od odrastanja i neosetljivost koju pripisuju tom svetu od kog strepe.

Ostvarenje „Pisma iz Vučije ulice” je priča Indijca Arjuna Talvara, koji je pre deset godina imigrirao u Poljsku i još uvek pokušava da se uklopi. Snimajući svoje komšije iz Varšave, Talvar zapravo portretiše modernu Evropu koja živi u raskoraku između prošlosti i sadašnjosti, zamišljene i stvarne domovine.

„Nemo drveće” je delimično animirana priča o odrastanju u vreme globalne izbegličke krize. Prati kurdsku šesnaestogodišnju devojčicu Runu, koja nakon smrti majke na poljsko-beloruskoj granici mora da preuzme ulogu roditelja svojoj mlađoj braći, dok se njen otac bori sa depresijom. Runin najveći strah je prinudni povratak u Irak iz Poljske, gde Kurdima preti opasnost od ISIS-a. U crtanju Runa pronalazi utehu – kroz slike obrađuje traumu i strahove koji je prate.

Biće organizovan i masterklas sa Maćejem Zemojćinom pod nazivom „Kako prepoznati šta je stvarno u eri veštačke inteligencije – i zašto je to važno”. Ovaj ekskluzivni masterklas baviće se savremenim izazovima u percepciji stvarnosti u digitalnom dobu, uz poseban fokus na uticaj veštačke inteligencije na dokumentarni film i medije. Takođe, kao integralni deo festivala biće promovisana i podkast serija razgovora sa poljskim filmskim autorima.