Valjaonicu bakra gradilo 145 radnih brigada

Sevojno – Tokom ovog proleća Valjaonica bakra iz Sevojna, jedno od najuspešnijih izvoznih preduzeća ovog dela Srbije, obeležava 75. godišnjicu od početka izgradnje fabrike. Budući da su je podizale s početka pedesetih omladinske radne brigade, obeležavanje je počelo radnom akcijom „75 stabala za 75 godina Valjaonice bakra”. Zatim je ovde otvorena izložba „Omladinske radne brigade na izgradnji Valjaonice bakra”, nastala u saradnji sa užičkim Istorijskim arhivom.

Da akcijaški i volonterski rad ima i u ovo vreme poklonike pokazala je jučerašnja radna akcija, kojom je, u čast heroja dobrovoljnog omladinskog rada, zasađeno 75 sadnica mladih stabala u fabričkom parku i krugu. Ovom prilikom osnovana je ORB „Valjaonica bakra” sa 45 brigadira, starijih i mladih. Komandant te prve akcije ove ORB je generalni direktor Valjaonice bakra Dragan Subotić, komandant brigade Petrašin Drulović. Zbilo se ovo, kako rekoše akcijaši posle zbora i formiranja brigade, 75 godina nakon prvog udarca krampom u sevojničku ledinu kojim je počela gradnja fabrike.

Taj graditeljski udarac i još mnoštvo dešavanja iz davnog vremena opisani su u monografiji o istorijatu preduzeća. koja piše da je omladina masovno učestvovala u izgradnji Valjaonice. Ova fabrika, po prvobitnim namerama Titove vlasti, trebalo je da bude podignuta u Kutini kod Niša, uz pomoć SSSR-a, ali je nakon političkog sukoba i Rezolucije Informbiroa 1948. Staljinova država raskinula ugovor o prijateljstvu, pa odustala i od najavljene pomoći za tu izgradnju. Odabrana je nova lokacija za fabriku u bezbednijoj unutrašnjosti države, u Sevojnu kod Užica.

Vlada FNRJ donela je 1950. rešenje o osnivanju Valjaonice bakra i bakarnih legura Sevojno. Te godine je jugoslovenska delegacija otišla u Zapadnu Nemačku da obezbedi zajam od oko 100 miliona dolara za izgradnju i opremanje fabrike. Bilo je zamišljeno da se poslovi od izrade projekta do montaže i puštanja mašina u pogon povere nemačkoj firmi iz Oberhauzena, s kojom će se i zaključiti ugovor. Gradnja fabrike u Sevojnu (hala dužine od 400 metara i površine 40.000 kvadrata, uz niz pomoćnih objekata, kao i stanova za radnike u Sevojnu i Užicu) počela je maja 1950. godine, kada je stigla Zlatiborska omladinska radna brigada. Za njom i druge iz više gradova, pa se ovde radilo udarnički i uz pesmu. To je tada bila najveća radna akcija omladine Srbije.

„Za tri godine kroz gradilište u Sevojnu prošlo je 145 omladinskih radnih brigada u kojima je radilo preko 19.000 omladinaca i omladinki. Ostale su zapamćene naročito Župska, Trstenička, Temnićka, Račanska, Zrenjaninska, Zlatiborska, Užička, Kozaračka, Azbukovačka i druge brigade, za udarnike je proglašeno 3.000 omladinaca. Valjaonica bakra u Sevojnu ostaće večiti spomenik požrtvovanosti jedne generacije koja je izgrađivala kolos industrije, istovremeno izgrađujući i sebe”, piše u monografiji.

Ova fabrika puštena je 1954. u probni pogon, a s redovnom proizvodnjom krenula 13. decembra 1955. godine. Tokom sedam decenija rada uvek se isticala proizvodnjom i izvozom širom sveta, natprosečnim standardom zaposlenih. Postala je regionalni lider u svojoj delatnosti i okosnica razvoja celog kraja, a podizanjem solitera sa stanovima dodeljivanim radnicima zaslužna za izgled savremenog Užica.

O tom istorijatu svedoči i izložba fotografija „Omladinske radne brigade na izgradnji Valjaonice bakra” autora dr Aleksandra V. Savića i Nemanje Spalovića iz užičkog Istorijskog arhiva u saradnji sa stručnim konsultantom prof. dr Milutinom Đuričićem. Postavka je juče otvorena u krugu fabrike u Sevojnu.

Povratak užičkog šaha zaslugom Valjaonice bakra

Užički šah odavno tavori: ima ovde klubova i šahista (mladih sve manje), ali c godinama nijedan turnir nije organizovan. Da to stanje popravi i misaonu igru vrati na scenu pobrinula se Valjaonica bakra. U sklopu obeležavanja 75. godišnjice fabrike organizuje 31. maja u Sevojnu veliki turnir „Sevojno 2025” (sa nagradnim fondom od 250.000 dinara), na kome se, pored ovdašnjih, očekuje veliki broj šahista iz cele Srbije. Dolaze velemajstori i drugi, a igraće i početnici. Već je prijavljeno oko 50 učesnika, biće ih više od 100. Namera organizatora je da turnir postane tradicionalan te da doprinese novom početku šaha u ovom kraju.