Senka neuspeha iz 2022. nadvila se nad Palatom Dolmabahče

Specijalno za „Politiku”

Željko Šajn

Istanbul –  Iako je prekjučerašnji dan nagoveštavao da bi mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine u Istanbulu mogli doživeti novi fijasko, jučerašnji dvočasovni susret dve delegacije iza zatvorenih vrata uneo je tračak nade u mogućnost pomaka ka miru. Svakako nije realno očekivati brzo i formalno okončanje sukoba, ali čini se da se otvara prostor za potencijalni zaokret, i to mimo evropskih posrednika i bez ključne uloge ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Pred Palatom Dolmabahče, petsto novinara iz celog sveta čekalo je konkretan ishod pregovora koji su nastavljeni uz ozbiljne političke turbulencije i kašnjenje ukrajinske delegacije. Tok pregovora, kao i simbolika aktera prisutnih u radnom prostoru turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Istanbulu, jasno ukazuju na to da ovaj krug dijaloga nije u funkciji pronalaženja kompromisa između Moskve i Kijeva, već platforma za novo pozicioniranje dve globalne sile – Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

Zelenski, koji je prekjuče u Ankari razgovarao sa Erdoganom, pokušao je da uslovi početak razgovora direktnim prisustvom Vladimira Putina. U tome je, kako se nezvanično saznaje, imao logističku podršku „evropske trojke” – nemačkog kancelara Fridriha Merca, francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera. Međutim, ovakav plan je presekla administracija američkog predsednika Donalda Trampa, doputovavši u Istanbul i direktno se uključivši u pregovore.

Simbolički, ali i politički snažan signal dao je dolazak državnog sekretara SAD Marka Rubija. Njegovo prisustvo, uz eksperte koji su došli sa njim, jasan je znak američke spremnosti da ponovo direktno upravljaju ukrajinskom krizom, bez posredovanja evropskih saveznika. Rubio je najpre razgovarao sa članovima ukrajinske delegacije, potom sa turskim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom, da bi na kraju usledio i trilateralni susret Turske, Rusije i Ukrajine.

Direktno učešće SAD nije nikakvo iznenađenje, budući da mir u Ukrajini Tramp vidi kao sopstvenu političku misiju. Naime, uključivanjem američke administracije u istanbulske pregovore Tramp dobija na značaju i gradi diplomatski osnov za direktan susret s Vladimirom Putinom. Podsetimo da se Tramp tokom predizborne kampanje više puta obavezao da će „u roku od 24 sata” okončati rat u Ukrajini, te ovim potezom ne samo da potvrđuje svoju nameru da povrati kontrolu nad spoljnopolitičkom agendom SAD, već i šalje poruku biračima da, za razliku od svog prethodnika, ima direktan kanal sa Moskvom. U tom kontekstu, njegova zainteresovanost za bilateralni susret sa Putinom nadilazi trenutnu krizu – to je i investicija u sopstvenu političku budućnost. Iako datum tog susreta još nije poznat, jasno je da će se on dogoditi u okviru procesa započete normalizacije odnosa između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

Ishod istanbulskih razgovora verovatno će odrediti tačke oko kojih bi se potencijalni mirovni sporazum između dve svetske sile mogao formulisati. Kako je izjavio Rubio, nastavak pregovora treba posmatrati kroz prizmu direktnog dijaloga između Trampa i Putina. Sve druge opcije, po tom tumačenju, vode u novu rundu neuspeha.

Iako ruska delegacija nije krila rezervisanost prema američkom prisustvu, u izjavama je, ipak, iskazana doza opreznog optimizma.

„Postoji šansa da se u Istanbulu izradi dokument za okončanje sukoba u Ukrajini”, izjavio je juče Rodion Mirošnik, specijalni izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za zločine kijevskog režima.

Podsetimo da, kao i na istanbulskim pregovorima 2022. godine, rusku delegaciju predvodi Vladimir Medinski, pomoćnik predsednika Putina, uz učešće visokih funkcionera Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane i Glavne obaveštajne uprave.

Ključnu težinu ovom formatu daje najava Donalda Trampa da želi susret s Vladimirom Putinom. Govoreći poslednjeg dana posete Bliskom istoku, Tramp je rekao: „Vreme je da to jednostavno uradimo. Završićemo to”. Ova poruka dolazi nakon što je ruski predsednik, na proslavi Dana pobede u Moskvi, poručio da Rusija ostaje čuvar nasleđa borbe protiv nacizma, upućujući na to da je ukrajinski konflikt nastavak te istorijske borbe.

Tako formulisana simbolika podseća da se ključna odluka više ne traži za pregovaračkim stolom u Istanbulu, već na liniji Tramp–Putin, daleko od diplomatskih rituala i turske protokolarne raskoši. Između redova, Rubio je to i potvrdio izjavom da se „ishod pregovora mora posmatrati u svetlu mogućeg direktnog susreta predsednika SAD i Rusije”. Sve ostalo, kako je naglasio, moglo bi voditi novom neuspehu.

Jasno je da za Tursku organizovanje ovog susreta nije samo pitanje prestiža, već i strateškog pozicioniranja. Erdogan pokušava da zadrži balans između NATO saveznika i odnosa sa Moskvom, kao pridruženi član Samita BRIKS-a, dok se u regionu odvija ozbiljna preraspodela uticaja. Njegova uloga posrednika omogućava mu da ostane nezaobilazan faktor, posebno u momentu kada EU vidno gubi direktan uticaj na proces. Međutim, uprkos očiglednom naporu Turske da vrati proces pod svoju kontrolu, duh 2022. i dalje lebdi nad Palatom Dolmabahče. Podsetimo, tada je bivši britanski premijer Boris Džonson sprečio ukrajinsko potpisivanje mirovnog dogovora pod pokroviteljstvom Turske, a po nalogu Bele kuće. Ovog puta, Trampova administracija želi da bude arhitekta tog dokumenta – bez evropskih sugestija i uz minimalnu ulogu Kijeva.

Ukrajinska delegacija, koju predvodi ministar odbrane Rustem Umerov, nije ni pokušala da prikrije političku zavisnost. Njihovo kašnjenje i pokušaji preformulisanja sastava ruske delegacije – što je Zelenski pokušao da dogovori sa Erdoganom – dodatno su narušili već krhku dinamiku. Ipak, pod pritiskom domaćina i signala iz Vašingtona, Kijev je pristao da učestvuje u nastavku pregovora. Jasno je da Zelenski, uprkos pokušajima da istakne podršku evropskih lidera, u realnosti gubi operativnu inicijativu. Odsustvo najviših EU zvaničnika u Istanbulu dodatno pojačava utisak da se pravi dogovor o miru sve više odvija mimo ukrajinske političke volje.

Susret u Istanbulu pokazuju da se diplomatski proces formalno nastavlja, ali bez iluzija o brzom rešenju. Ključni proces odvija se daleko od javnosti, u režiji dva predsednika, Trampa, koji pokušava da kapitalizuje mirovni potencijal u predizbornoj kampanji, i Putina, koji nastoji da formalizuje status kvo na terenu kao osnovu svakog budućeg dogovora.

Iako iz Dolmabahče palate dolaze izjave o „šansama za mirovni dokument”, Istanbul deluje više kao kulisa nego kao stvarna scena istorijskog pomirenja. Stvarni pregovori – oni koji bi mogli zaustaviti rat – po svemu sudeći, kreiraće se u tišini bilateralnog susreta Putina i Trampa, ne zasigurno u Istanbulu.

Papa predložio održavanje pregovora u Vatikanu

Papa Lav Četrnaesti predložio je održavanje mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije u Vatikanu, nakon što se na sastanku u Istanbulu nisu okupili glavni akteri u sukobu, objavio je „Politiko”. Nakon što se ruski predsednik Vladimir Putin nije pojavio na mirovnim pregovorima u Turskoj, koje je sam predložio, Vatikan je nazvao ishod „tragičnim” i saopštio da papa želi da posreduje između dve strane u pokušaju da okonča ovaj rat.

„Sve je to tragično, jer smo se nadali da će to biti možda spor proces, ali sa mirnim rešenjem sukoba, a umesto toga smo se vratili na početak”, rekao novinarima u Rimu kardinal Pjetro Parolin, visoki diplomata Svete stolice.

Peskov: Neophodan razgovor Trampa i Putina o međunarodnim pitanjima

Sastanak predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimira Putina i Donalda Trampa, neophodan je, pošto je potrebna ozbiljna diskusija o međunarodnim pitanjima, uključujući i ukrajinsku krizu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ističući da takav susret mora biti dobro pripremljen.

„Takav sastanak je svakako neophodan, pre svega sa stanovišta bilateralnih rusko-američkih odnosa, i sa stanovišta razgovora o ozbiljnoj diskusiji na najvišem nivou o međunarodnim poslovima i regionalnim procesima, uključujući, naravno, krizu oko Ukrajine”, rekao je Peskov , odgovarajući na pitanje novinara o Trampovoj izjavi u vezi sa mogućim sastankom sa Putinom, prenosi agencija RIA Novosti.

Sastanci na visokom nivou moraju biti dobro pripremljeni, posebno ako govorimo o susretu ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa, napomenuo je Peskov.

„Samit mora biti pripremljen i mora biti produktivan, jer samitima uvek prethode stručni pregovori, konsultacije i duga, intenzivna priprema”, rekao je Peskov

Zelenski: Glavni prioritet Ukrajine je bezuslovni prekid vatre

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u Tirani da je glavni prioritet Ukrajine u pregovorima sa Rusijom obezbeđivanje bezuslovnog prekida vatre kako bi se stvorila osnova za razgovore o mirovnom sporazumu između dve zemlje. On je na Samitu Evropske političke zajednice poručio da, ako ruski predstavnici ne mogu da se saglase „bar sa prekidom vatre”, onda će, kako kaže, biti 100 posto jasno da ruski predsednik Vladimir Putin „nastavlja da potkopava diplomatiju”.