Iranski klin između SAD i Izraela

Šef Bele kuće je svog najbližeg bliskoistočnog saveznika ostavio da se pita zašto se direktno dogovarao sa Hamasom oko oslobađanja poslednjeg američkog taoca, zašto je obišao Zaliv, a zaobišao Izrael, zašto se sastao sa predsednikom Sirije, zašto nagoveštava da je blizu novog nuklearnog sporazuma sa Iranom i zašto je obustavio bombardovanje Huta u Jemenu.

Benjamin Netanjahu teško da je mogao da zamisli da će Donald Tramp, koga je hvalio kao najvećeg prijatelja kojeg je Izrael ikada imao u Beloj kući, krenuti na Bliski istok a da se njegova zemlja ne nađe na mapi puta. Tramp je istinski saveznik Izraela i jevrejskog naroda, ali ne obavezno i Netanjahua, jer procenjuje da on ugrožava njegove vizije Bliskog istoka. Diplomatsku krizu nemoguće je sakriti.

Američki predsednik koji je u prvom mandatu ambasadu SAD prebacio iz Tel Aviva u Jerusalim, priznao izraelsku aneksiju sirijskog Golana i orkestrirao Avramove sporazume između Izraela i tri arapske države, ne deluje više tako širokogrudo.

Počelo je početkom februara kada je Tramp hitno pozvao Netanjahua u Vašington. U Izraelu su pomislili da se radi o gestu intimnog prijateljstva. Umesto toga premijer je pred kamerama u Beloj kući slušao kako predsednik najavljuje razgovora sa Iranom oko nuklearnog sporazuma.

Netanjahuu je uništavanje iranskog nuklearnog programa primarna misija već 25 godina, i sve svoje nade polagao je u Trampa koji je na početku prvog mandata razmišljao o zajedničkom vojnom udaru na Islamsku Republiku, ali su ga vrhovi službi bezbednosti odvratili.

Sporazum sa Iranom nesumnjivo je najbolnija tačka razdora. Izraelski zvaničnici želeli bi da Vašington sklopi dogovor sličan onome sa Libijom – potpuno ukidanje nuklearnog programa. Tramp veruje da bi sporazum sa Teheranom trebalo da podseća na originalni iz 2015. – samo ograničavanje nuklearnog programa.

Američki predsednik je nedavno potvrdio da je Iran dobio predlog njegove administracije posle više rundi pregovora američkog izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragdžija. „U vrlo smo ozbiljnim pregovorima sa Iranom o dugoročnom miru”, rekao je Tramp koji je ranije zapretio vojnim udarom ukoliko se ne postigne sporazum. „Moraju brzo da deluju ili će se dogoditi nešto loše.”

Netanjahu priželjkuje da propadnu posredni pregovori Amerikanaca i Iranaca koji se vode u Omanu, jer bi to moglo da opravda, čak legitimizuje, izraelsku vojnu akciju protiv Islamske Republike. Premijer se ponadao da gomilanje američkih snaga u Zalivu predstavlja uvod za njihovu zajedničku operaciju, ali ispostavlja se da je vojska samo u funkciji pojačavanja pritiska na Teheran. Jedno je izvesno: Netanjahu neće leteti za Vašington kako bi se obratio Kongresu kao 2015. kada je pokušavao da spreči administraciju Baraka Obame da potpiše sporazum sa Iranom.

Tramp ne uključuje Netanjahua u svoju bliskoistočnu kombinatoriku u kojoj su finansije važnije od geopolitike. On je tokom turneje po Saudijskoj Arabiji, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima pokazao da ga pre svega zanima biznis, 3.000 milijardi petrodolarskih investicija koje bi da privuče na američko tržište. Izrael nema novac kakvim raspolažu tri najbogatije države Zaliva.

Tenzija je izbila na površinu oslobađanjem američko-izraelskog taoca Edana Aleksandera. Pušten je na slobodu posle direktnih pregovora Hamasa i Trampovih emisara. Tramp je zahvalio svima sem Netanjahuu.

Novi signal udaljavanja od izraelskog premijera predstavljala je Trampova izjava koja potvrđuje da SAD, kao i čitav Zapad, ne mogu da ignorišu nova bombardovanja i izgladnjivanje više od dva miliona ljudi u Gazi: „Moramo da pomognemo i Palestincima. Mnogo ljudi gladuje u Gazi i moramo da gledamo obe strane.”

Iako saudijski prestolonaslednik princ Muhamed bin Salman, katarski emir Tamim bin Hamad el Tani i predsednik UAE Mohamed bin Zajed ni rečju nisu pred Trampom osudili Netanjahuovo ponašanje, najnovija izraelska ofanziva ne uklapa se u Trampove mirotvoračke ambicije niti američke planove postratovske budućnosti pojasa.

Trampu je neophodan mir. Ne samo u Gazi već i u Libanu i Siriji, područjima obnovljenih aktivnosti izraelske armije, ali on zaključuje da Netanjahu više sluša ultradesne članove svoje koalicije, poput ministara Itamara Ben Gvira i Bezlala Smotriha, nego poruke iz Bele kuće. To objašnjava zašto ignoriše Izraelca oko pitanja normalizacije odnosa sa Rijadom, zašto razvoj mirnodopskog nuklearnog programa Saudijske Arbije više ne uslovljava uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Izraelom koje Netanjahu toliko želi.

Tramp je mnoge, a Netanjahua posebno, iznenadio susretom sa sirijskim predsednikom Ahmedom el Šarom u Saudijskoj Arabiji, samo dan pošto je najavio ukidanje sankcija Damasku – iako je izraelski premijer posebno tražio od Trampa da ne ukida kaznene mere Sirji.

Izrael je zabrinut i zbog najavljenih prodaja američkog oružja Saudijskoj Arabiji i Turskoj koja preti da poremeti decenijsku politiku SAD da Izrael ima kvantitativnu vojnu prednost nad rivalima u regionu. Izrael bi tome mogao da parira kada sledeće godine počnu pregovori o obnovi desetogodišnjeg paketa američke vojne pomoći, ali ništa nije sigurno.

Gaza se pretvara u izraelski Vijetnam. Bez Trampa na svojoj strani, ozbiljno se smanjuju šanse da Netanjahuov Likud sačuva vlast posle gotovo četiri decenije. Stranka koju je nedavno formirao bivši premijer Naftali Benet ima sve šanse da premijera pošalje u političku penziju, a moguće i u zatvor zbog sudskih procesa koji ga čekaju.