Kartografske fantazije američkog predsednika

Boško Jakšić

Donald Tramp odlučan je da disciplinu staru više od 8.000 godina uklopi u sopstvene spoljnopolitičke ambicije, pa novom kartografijom najavljuje dolazak zore američkog zlatnog doba. Mape i politika nikada se nisu razdvajale. U danu svoje druge inauguracije, umesto kompasa, teleskopa, sekstanta ili kvadranta, uzeo je veliki crni flomaster, precrtao na mapi Meksički zaliv i napisao: Zaliv Amerika. Naslov njegove predsedničke naredbe je glasio: Obnova imena koja poštuju američku veličinu. „Zaliv Amerika, kakvo divno ime.”

Bio je to početak predsednikovih kartografskih fantazija. Poništio je odluku Baraka Obame da se planina na Aljasci, najviša u SAD, zove Denali, što je ime koje koristi lokalno stanovništvo, i preimenovao je u Makinli, po predsedniku Vilijemu Makinliju. Potom je počeo da razmišlja o Meksiku, aneksiji druge najprostranije zemlje sveta, Kanade, o kupovini najvećeg ostrva na svetu, Grenlanda, o preuzimanju Panamskog kanala i pojasa Gaze.

Amerikanci reku koja odvaja Teksas od Meksika zovu Rio Grande, Meksikanci Rio Bravo, ali Meksički zaliv je pod tim imenom poznat vekovima, mnogo pre nego što su osnovane SAD. Trampova odluka podigla je tenziju sa južnim susedom. Predsednica Meksika Klaudija Šeinbaum šaljivo je uzvratila da će Severna Amerika postati Meksička Amerika, ali je zaključila: „Mi i čitav svet nastavićemo da govorimo o Meksičkom zalivu.”

Guverner Floride Ron Desantis pozdravio je promenu, a „Gugl” je na mapama za američke korisnike prihvatio Trampov naziv. Agencija Asošiejted pres nije, pa im je predsednik zabranio pristup Beloj kući. Pravna bitka još je u toku iako je federalni sudija u aprilu odlučio da je stav AP zaštićen Prvim amandmanom.

Namera da Kanadu usvoji kao 51. saveznu državu SAD, čiji bi prvi guverner bio proslavljeni hokejaš Vejn Grecki, dovela je do oštrog sukoba sa vlastima u Otavi i postala ključna tema izbora i doprinela da vlast preuzmu liberali spremni da mu odlučno uzvrate.

Novi premijer Mark Karnej mu je nedavno u Ovalnoj sobi poručio da „postoje neka mesta koja nikada nisu na prodaju”. Tramp je uzvratio: „Nikad ne recite nikad.”

Amerikanci su 1917. godine, posle decenija pregovaranja, od Kraljevine Danske sa 25 miliona dolara u zlatu kupili Devičanska ostrva, koja su danas jedna od pet američkih teritorija. „Volim mape”, rekao je Tramp u jednom intervjuu 2022. „Uvek sam govorio: Vidi tu veličinu (Grenland). Baš je veliki. Trebalo bi da je deo Sjedinjenih Država.”

O kupovini Grenlanda, danske poluautonomne teritorije bogate retkim rudama i mineralima, Tramp je govorio i u prvom mandatu. Sada kaže: „Treba da odustanu jer je nama (Grenland) neophodan zbog nacionalne bezbednosti. To je za slobodan svet. Govorim o zaštiti slobodnog sveta.”

Dobio je odgovor: „Mi nikada nećemo biti komad nekretnine koju iko može da kupi, i to je poruka za koju mislim da je najvažnije da se razume”, izjavio je premijer Grenlanda Jens-Fredirik Nilsen.

Ambicije ima Tramp i prema zoni Panamskog kanala koju je predsednik Džimi Karter vratio Panami posle 75 godina američke uprave. „Mi smo Panamski kanal dali Panami. Nismo ga dali Kini, a oni su to zloupotrebili.”

Posle ambicije da iscrta novu političku kartografiju zapadne hemisfere, Tramp se okrenuo istoku. Vavilonske karte sveta su najstarije sačuvane (oko 600. p. n. e.), ali milijarder koji je bogatstvo stekao na nekretninama poželeo je da iscrta novu mapu Bliskog istoka tako što bi prisvojio pojas Gaze i izgradnjom luksuznih hotela palestinsku enklavu postavio na turističku mapu sveta.

Tramp je usred tenzije sa Iranom poželeo da Persijski zaliv preimenuje u Arapski zaliv i tako učini uslugu državama Zaliva. Stejt department i Bela kuća koriste naziv Persijski zaliv, u skladu sa zvaničnom politikom Odbora za geografska imena koji je odbacio predloge za promenu u Arapski zaliv, pojam koji često koriste američka Centralna komanda i mornarica da bi se uskladile sa arapskim partnerima.

Tramp je saopštio da će odluku doneti tokom upravo završene turneje po Saudijskoj Arabiji, Kataru i UAE, koji koriste izraz Arapski zaliv. „Ne želim da povredim bilo čija osećanja. Ne znam da li će osećanja biti povređena”, rekao je Tramp, koji je 2017. izazvao skandal kada je pomenuo „Arapski zaliv”.

Tadašnji iranski predsednik Hasan Rohani savetovao ga je da „prouči geografiju”, a bivši ministar inostranih poslova Mohamad Džavad Zarif je pisao: „Svi znaju da je Trampovo prijateljstvo na prodaju onome ko najviše ponudi. Sada znamo da se to tiče i geografije.”

Pojam Persijski zaliv koristi se po atlasima vekovima, a Arapi su ga koristili od 16. veka. Tek negde šezdesetih godina prošlog veka, tokom uspona arapskog nacionalizma, pojavljuju se Zaliv i Arapski zaliv. Onda se pojavio Tramp. Udario je na ponos Iranaca.

Oglasio se i Reza Pahlavi, sin pokojnog šaha Mohamada Reze. On je na platformi „Iks” napisao da je „nagoveštena odluka predsednika Trampa da ukine istoriju, ako je tačna, uvreda za narod Irana i našu veliku civilizaciju”.

Šef iranske diplomatije Abas Aragdži nazvao je nameru predsednika SAD „kratkovidom” i zapretio „gnevom svih Iranaca”. „Politički motivisani pokušaji da se promeni naziv Persijskog zaliva utemeljen u istoriji nagoveštava neprijateljske namere prema Iranu i njegovom narodu i za svaku je osudu.” Suočen sa odlučnim i ljutitim reagovanjem, Tramp je odustao. Važnije mu je da sa Iranom postigne nuklearni sporazum.

Novi Ptolomej možda će, kao kompenzaciju, predložiti da se Atlantski okean preimenuje u Američki okean. Kako prve mape nisu bile karte Zemlje već neba, možda će poželeti da sazvežđe Plejada preimenuje u Amerika na prvom mestu.