Panika u Sarajevu zbog epidemije leptospiroze

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Proglašenje epidemije leptospiroze u Kantonu Sarajevo izazvalo je ozbiljnu uzbunu među građanima glavnog grada Federacije BiH. Nakon što su pacijenti sredinom meseca počeli da se javljaju lekarima sa simptomima visoke temperature, iscrpljenosti i povišenih upalnih parametara, ustanovljeno je da se radi o bolesti koju prenose glodari, u ovom slučaju najverovatnije pacovi. Mediji pišu o „milionima pacova” koji lutaju Sarajevom, jer je, kako tvrde nadležni, ranijih godina u više navrata preskočena deratizacija, a društvene mreže su preplavljene fotografijama i porukama građana koji ukazuju na zapuštenost i loše higijenske uslove na ulicama grada.

Posebno je pogođena sarajevska opština Novi grad, gde je potvrđeno najviše slučajeva. Zvanično je do sada registrovano 25 obolelih u tom kantonu. Nema smrtnih slučajeva, a četiri pacijenta hospitalizovana su u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu.

I u Republici Srpskoj je, prema podacima Instituta za javno zdravstvo RS, od početka godine potvrđeno šest slučajeva zaraze. Tri osobe su obolele u Banjaluci, a po jedna u Doboju i Foči. Minule godine je u Srpskoj zabeleženo 15 slučajeva leptospiroze, bez epidemijskog javljanja, izjavila je epidemiolog Instituta za javno zdravstvo RS Nina Rodić Vukmir. Objasnila je da je to uobičajen trend javljanja ove bolesti na našim prostorima. Vukmirova je pojasnila da je leptospiroza zoonoza koja se prenosi isključivo sa životinja na ljude, a često se zove profesionalno oboljenje, jer najčešće obolevaju veterinari, mesari, ribolovci, lovci, ali i ljudi u gradovima koji dolaze u kontakt s životinjama na kupalištima, rekreativnim zonama ili igralištima.

Ipak, u Sarajevu situacija poprima ozbiljnije razmere. Komunalno preduzeće „Rad” formiralo je krizni štab koji neprekidno zaseda i koordiniše rad na terenu. Prizori sa ulica, kao i prisustvo infektologa u štabu, po uzoru na krizne timove tokom pandemije virusa korona, stvaraju atmosferu uznemirenosti.

Objašnjavajući uzroke, ministar zdravlja Kantona Sarajevo Enis Hasanović kaže da u tom kantonu nije sprovedena redovna deratizacija u drugoj polovini 2022. godine, celoj 2023. i prvoj polovini 2024. godine. Kako se navodi, prošle su dve godine bez sistematske kontrole populacije glodara. Iako je deratizacija sprovedena u drugoj polovini prošle godine i sada na proleće, šteta je već bila učinjena, javljaju mediji.

Kako je objasnio Hasanović, problem je nastao zbog tendera, jer je prilikom uvoza neophodnih otrova tražena saglasnost entitetskih organa Federacije BiH, pa su tenderi padali. Kada su se preduzeća udružila u konzorcijum, situacija je već postala ozbiljna, jer su se glodari razmnožili.

Isplivavaju i drugi problemi, jer, kako tvrdi ministar Hasanović, bilo je propusta i pri čišćenju kanalizacije, ali i pri deratizacijama u zgradama. Građani se pak žale na loše odvoženje smeća, ali i na nesavesne stanare koji krupni otpad odlažu pored kontejnera, neretko stvarajući mini-deponije, zbog čega se tvrdi da Sarajevo ima ozbiljnih problema s komunalnom higijenom.

U međuvremenu, službe su se aktivirale, ali građani pitaju zašto su mere preduzete tek kada su ljudi počeli obolevati. Televizija N1 izveštava da, pored leptospiroze, Sarajevu preti i opasniji virus koji se prenosi vazduhom. Direktor komunalnog preduzeća „Rad” Mirsad Jašarević upozorio je na nizak nivo komunalne kulture i kršenje propisa o odlaganju otpada. „Zaraza se širi zbog manjka higijene. Grad je prljav iz mnogo razloga”, rekao je Jašarević. Direktorka Sanitacije Elna Ibrahimović dodala je da od pandemije virusa korona doskoro nije bilo sistematske deratizacije.

Predsednik Udruženja „Eko akcija” Anes Podić izjavio je da je Sarajevo među najprljavijim gradovima u regionu, odmah nakon Mostara. „Glavni krivci su političke strukture. Imamo sistem koji generiše prljavštinu na svakom koraku”, kaže Podić.

Ekspertkinja za zoonoze Senija Selimović upozorava da masovna pojava glodara može otvoriti vrata za širenje čitavog spektra zaraznih bolesti. „U urbanim sredinama broj glodara ne bi smeo da prelazi 20 do 30 po hektaru. Kod nas ih ima između 1,5 i dva miliona. Deset odsto njih nosi hantavirus, koji se prenosi vazduhom. Radnici ne nose maske ni zaštitnu opremu. Leptospiroza je samo prvi korak, ako budemo iskreni, imamo mnogo veće probleme”, izjavila je Selimović.