Vreme je da vratimo turiste u Srbiju

Više je razloga što turizam beleži slabije rezultate u odnosu na početak prošle godine i sada je najvažnije brzo reagovati kako bi se oni popravili. Kada je reč o domaćim turistima, vaučeri su pušteni kasno i manje ih je nego ranije i to će se osetiti, dok su stranci, s drugačijom kulturom putovanja, jednostavno reagovali na nestabilnost jedne destinacije i poštovali preporuke njihovih ambasada koje su ih upozorile o trenutnim dešavanjima u Srbiji. Ovako Aleksandar Seničić, direktor Jute, komentariše poslednje statističke podatke o broju turista u prvom tromesečju.

Kako je, navedeno, u martu je u odnosu na isti period prošle godine broj dolazaka turista manji za 11,1 odsto, a broj noćenja za 14,6 procenata. Broj noćenja domaćih turista je u istom periodu smanjen za 22,8, a stranih za 5,4 odsto. I Beograd je, kao najposećenija destinacija, imao pad broja dolazaka turista u martu, u odnosu na mart prethodne godine, za devet odsto, a noćenja za pet procenata.

Stranaca je, kada se porede mart ove i prošle godine, bilo manje za 12 odsto. Najveći broj noćenja u martu ove godine su ostvarili turisti iz Turske (29.494), Rusije (26.562), Kine (16.958), Grčke (11.370), Nemačke (7.674) i Bugarske (7.207), pokazuju poslednji statistički podaci. Zašto su nas iznenadili ovakvi rezultati i da li je najbitnije koji je razlog turističkog pada?

Seničić kaže da kada je reč o domaćim turistima razlog su sigurno vaučeri jer su naši građani poslednjih sedam-osam godina naučili da putuju na ovaj način. Oni su ove godine kasno pušteni, manje ih je nego ranije i zato imamo pad od 15 odsto koji će verovatno biti još i veći kada odmakne godina.

– Kada je reč o strancima, padu posete je dosta doprinela nestabilnost u našoj zemlji, pa kada se to još pojavilo na sajtovima ambasada bilo je očekivano da će mnogi izbegavati Srbiju. A većina ambasada je objavila neko saopštenje, američka još u novembru kada je upozorila svoje građane na nestabilnu političku situaciju u Srbiji. To je za turiste iz inostranstva sasvim dovoljno da odmah otkažu planirana putovanja. Ovih dana sam imao sastanke na kojima su me predstavnici pojedinih kompanija pitali da li se zna kakva će situacija biti na jesen, jer planiraju neke velike regionalne događaje koji bi trebalo da okupe više hiljada učesnika – priča Seničić.

Kako kaže, ovih dana se dosta govori o broju Kineza koji posećuju Srbiju, ali da to nije iznenađenje, jer umesto jedne avio-linije sada imamo tri ka Kini i logično je da imamo i više Kineza koji ovde dolaze. Zanimljiv je podatak, ističe, da je, recimo, broj stranaca na Zlatiboru bio veći nego prošle godine, statistički, i to je zabeležen veći broj gostiju iz Crne Gore, Kipra, Dalekog istoka, Nemačke.

– Problem manjeg broja stanih turista nije samo naš, slična je situacija i u zapadnoj Evropi zbog najavljene recesije i lošije ekonomske situacije, a ona uvek donosi neizvesnost turizmu. Zatvoreno je izraelsko tržište koje nam je generisalo određeni broj gostiju, Turaka je manje. S druge strane smo se okrenuli više Ekspu i Kini, što nije loše, ali smo, čini mi se, zapostavili zemlje zapadne Evrope. Nije realno da imamo pet letova nedeljno ka Španiji, a da se konkretnije ne bavimo tim tržištem iako Španci dosta putuju – objašnjava naš sagovornik.

Bili smo interesantna i bezbedna destinacija, sada smo dobili konkurenciju u zemljama kao što su Tadžikistan, Azerbejdžan, Uzbekistan, koji se otvaraju za evropsko tržište, za loukost kompanije i imaju odličnu ponudu, ogromne resurse i mnogo novca za marketing. Kako ne izgubiti tu trku?

Seničić kaže da budžeti za marketing ne smeju da se smanjuju, nego povećavaju i da se pravi strategija za godine koje dolaze. Poznate turističke zemlje izdvajaju desetine miliona evra za promociju, Grčka 120 miliona, Španija 150 miliona , a većina zemalja između dva i četiri odsto ukupnog turističkog prometa.

– Kada se novac pametno uloži, na primer, za ruralni turizam i prirodu, kružne ture po Srbiji, dobar provod u velikim gradovima, uspeh ne može da izostane – kaže naš sagovornik iz Jute.