Na rečne ili kućne – različitim metodama

Mnogi kažu da su Dunav i Sava, kao i mnoga gradska jezerca i bare, svojevrsna baza i glavni uzrok sezonske najezde komaraca na stanovnike glavnog grada. Nešto istine svakako ima i u tome, ali, prema mišljenju dobrog broja stručnjaka, možda je i veći problem u loše odabranim metodama suzbijanja ovih dosadnih insekata. Jer i mnogi drugi gradovi leže na vodi pa nemaju veće poteškoće... A kako se na efikasan i ekološki odgovoran način možemo izboriti sa komarcima?

Upoznati sa ovim problemom tvrde da se u Beogradu, pa i u celoj Srbiji ne sprovode savremene metode suzbijanja komaraca. Među njima je i dr Dušan Petrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji za specijalizovani portal „Klima 101” objašnjava da je ključna primena specijalizovanih metoda namenjenih različitim vrstama ovih insekata.

– Kod nas se suzbijanje još vrši na odraslim formama komaraca, često iz aviona. Mada ovaj pristup jeste efikasan ako se sprovede na pravi način, on je istovremeno ograničen na relativno male površine na koje, kada je brojnost velika, novi komarci mogu doleteti posle nekoliko dana. Onda je, da bi ih se rešili, potreban još jedan tretman. Takođe, svi biocidi, odnosno otrovi za suzbijanje odraslih komaraca, štetni su i za ostale insekte i zbog toga je ovakav način zabranjen u većini evropskih zemalja – ističe dr Dušan Petrić.

Petrić navodi da je razvijen veliki broj metoda za suzbijanje komaraca koje se baziraju na poznavanju biologije različitih vrsta ili grupa vrsta i zbog toga su visoko specifične, ali su i izrazito efikasne i ekološki manje štetne.

– Postoje, primera radi, velike razlike između „rečnih” i „kućnih” komaraca. Kod prvih se odrasle jedinke javljaju pošto voda poplavi jaja položena u zemlju pored reka, pa se nova generacija javlja samo posle porasta nivoa reka, dok kod ovih drugih ženke polažu jaja na površinu vode i njihov razvoj je kontinuiran u toku sezone. Ukoliko se, najčešće usled neznanja, metode tipične za suzbijanje „rečnih” komaraca primene na „kućnog”, rezultati će biti razočaravajući – upozorava Petrić.

Prema njegovom mišljenju, osetna je razlika u suzbijanju rečnih, kućnih ili kontejnerskih komaraca. Ženke rečnih vrsta komaraca polažu jaja u zemlju, birajući mesta koja će biti plavljena u toku narednih 10 godina i na kojima mogu da prežive niske zimske temperature, čak do minus 25 stepeni Celzijusa. Petrić napominje da u narodu vlada uverenje da se komarci javljaju kada Dunav počne da opada, i ono jeste delimično tačno jer je percepcija u vezi sa pojavom odraslih jedinki.

– Međutim, njihove larve se zapravo javljaju kada reka počne da raste i voda pokrije jaja. Larve se slabo kreću, koncentrisane su na relativno maloj površini koja je hiljadu puta manja od one na koje se iz izvorišta pored reka za svega nekoliko dana razlete izuzetno mobilne odrasle jedinke. Larve i lutke žive u vodi i razvijaju se, zavisno od njene temperature, od jedne do dve nedelje. Larva se presvlači i prolazi četiri stepena razvoja, a efikasno suzbijanje može se izvršiti do ranog četvrtog stepena, odnosno u relativno kratkom vremenskom intervalu – navodi Petrić.

On dalje objašnjava da larve žive samo u stajaćoj ili blago pokretnoj vodi dubine do jednog metra, a koncentrisane su pored obala izliva. Osnovni generator pojave i brojnosti rečnih komaraca je broj porasta nivoa Dunava iznad određenog nivoa u periodu između marta i oktobra. Dakle, jasno je da je suzbijanje larvi pravi izbor u borbi protiv rečnih komaraca, ali i da su vreme i mesto tretmana presudni za uspeh.

– Za suzbijanje larvi može se koristiti visokoselektivni egzotoksin bakterije Bacillus tiringiensis israelensis, koja je inače redovni stanovnik našeg zemljišta. Ovaj toksin je u Izraelu otkrio naučnik Joel Margalit, rodom iz Čantavira u Vojvodini. Taj toksin nema nepovoljno dejstvo na veliku većinu ostalih akvatičnih organizama, suprotno biocidu za suzbijanje odraslih komaraca koji ubija sve ostale insekte, uključujući i pčele – objašnjava Petrić.

Precizno vreme tretmana i lokacija površina na kojima su prisutne larve mogu se odrediti u sprezi intenzivnog rada na terenu i modela simulacije plavljenja sa visokom rezolucijom. Podaci se zatim prebacuju u navigacione uređaje letelica koje efikasnim tretmanima mogu smanjiti brojnost larvi više od 90 odsto i pouzdano rešiti problem uznemiravanja koji donose rečni komarci.

Doktor Dušan Petrić zaključuje da se ovakva metodologija ne primenjuje u Srbiji, verovatno jer zahteva mnogo rada, a donosi mali profit.

„Napad” sa zemlje

Kako je najavljeno, ekipe Sektora ekologije i unapređenja životne sredine JKP „Gradska čistoća” suzbijale su juče odrasle jedinke komaraca uređajima sa zemlje. Predviđeno je da se tretmanom obuhvate obala Save od Dubokog uz Umku do Ostružnice, obala Save od Ostružnice ka Adi Ciganliji, nasip od Bloka 45 ka Ostružničkom mostu i Jakovu, nasip od Progara ka Jakovu, Bojčinska šuma, nasip od Progara kao i deo ka „Tarzan plaži”, Boljevci uz kanale i deo uz Savu ka Nautičkom selu, SC „Surčin”, naselje Soko salaš, Novo Bežanijsko groblje, Zelengorska ulica, naselja SAJ, 13. maj, Goveđi brod, Zemun Gornji grad, Zemun Donji grad, Retenzija, Altina, Zemun Polje, Plavi horizonti, Školsko dobro, Batajnica, Nova Galenika, Ekonomija, Beljarica, Šangaj, Busije, Ugrinovci i Dobanovci.

Preparat koji ekipe „Gradske čistoće” koriste za tretman termalnog zamagljivanja odraslih jedinki komaraca sa zemlje registrovan je od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine i upisan u Privremenu listu biocidnih proizvoda, što znači da građani nemaju razloga za strah.

M. J.

I krpelji na udaru

Na više lokacija u Beogradu ekipe „Čistoće” nastaviće danas akciju suzbijanja krpelja na javnim gradskim površinama. Tretmanom će biti obuhvaćeni Ušće, Čuburski park, Košutnjak i Pionirski grad, Ada Ciganlija, makiška strana Ade, Nova skojevska, Filmski grad, Miljakovačka šuma i park „Bele vode”, prenosi Tanjug. Takođe, ekipe su na terenu i u Lipovičkoj šumi, Hajd parku, na Topčideru, Avali, SP „Jajinci”, u Banjičkoj šumi, Zaplanjska-parku, Stepinom gaju, Šupljoj steni, Bojčinskoj šumi i SRC „Surčin”. Dinamika suzbijanja krpelja zavisi od rezultata monitoringa i vremenskih uslova.

M. J.