Kućne „krvopije” – najotpornija vrsta

Pred nama je sezona pune aktivnosti komaraca mada mnogi smatraju da je ona odavno počela. To pogotovu važi za stanovnike naselja oko reka koji jedini spas vide u efikasnom suzbijanju ovih nesnosnih insekata. A da li se to suzbijanje sprovodi tako da može da postigne osnovne ciljeve?

– Reč suzbijanje zvuči grubo ali najbliže opisuje o čemu se radi prilikom regulisanja brojnosti komaraca. Za razliku od eradikacije koja ima za cilj potpunu eliminaciju neke vrste, a moguća je samo na izolovanim teritorijama i pri niskoj brojnosti, suzbijanje je usmereno ka smanjenju brojnosti do nivoa koji će sprečiti prenošenje bolesti ili uznemiravanje. Stoga možemo odahnuti jer u arsenalu mera za suzbijanje postoje one koje su ekološki prihvatljive i osim nekoliko vrsta ili čak i samo jedne vrste komarca, ne štete drugim organizmima koji sa njima dele staništa – navodi za portal „Klima 101” dr Dušan Petrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

On dodaje da je povoljna činjenica i to da se nijedna životinja koja jede komarce ne oslanja na njihove larve ili odrasle kao osnovni izvor hrane jer su sitni, a javljaju se u ogromnom broju, odnosno količini koju je nemoguće konzumirati i dostupni su relativno kratko. Zbog toga u jelovnicima žaba, lasta i slepih miševa komarci čine svega nekoliko procenata ukupnog obroka.

– U analizi koju smo uradili za Italiju, Francusku, Grčku i Srbiju ustanovili smo da mere suzbijanja koje se koriste u ovim zemljama ne utiču značajno na populacionu dinamiku i brojnost takozvanog kućnog komarca. Ženke ovog komarca jaja polažu na vodu bilo gde se ona nalazila, u čaši zaboravljenoj u sudoperi, začepljenom oluku, šahtu, kantama, buradima, barama, kanalima... Ženke azijskog tigrastog komarca jaja polažu tik iznad površine vode na sličnim mestima, osim u barama i kanalima. Prema mestima gde ženke polažu jaja i gde se u vodi razvijaju larve i lutke, grupu komaraca sa istom biologijom kojoj pripada i tigrasti zovemo i „kontejnerski komarci” – objašnjava Petrić.

On ukazuje da odrasle jedinke dobar deo života provode u zatvorenom prostoru, na skrivenim mestima unutar stambenih objekata i tako izbegavaju suzbijanje. Obe vrste se kontinuirano razvijaju od marta do oktobra i maksimalnu brojnost odraslih dostižu u drugoj polovini leta.

Osnovni generator njihove brojnosti je temperatura. Padavine su važne ali, kako obe vrste žive u urbanim sredinama, nedostatak uvek nadomesti čovek svojim aktivnostima vezanim za potrošnju i način čuvanja vode i brige o kontejnerima.

– Kada se u klasične metode suzbijanja tigrastog komarca uključi detaljan pregled, eliminisanje i tretiranje izvorišta larvi i otpuštanje sterilnih mužjaka, efikasnost se podiže na zadovoljavajućih 90 procenata. Ovakva mera je još skupa zbog visokog troška proizvodnje sterilnih mužjaka tigrastih komaraca i činjenice da je bez obzira na visoku ekološku vrednost usmerena na suzbijanje samo jedne vrste – nastavlja dr Dušan Petrić.

Za razliku od SAD, u kojima kontrolu komaraca sprovode okružne organizacije za suzbijanje ovih insekata formirane kao javna preduzeća početkom 20. veka, u Evropi je situacija drugačija.

Negativna strana evropskog sistema je ta što su većina preduzeća za suzbijanje komaraca privatne kompanije koje posluju bez usklađenosti sa naučnim saznanjima i međusobne koordinacije i kojima je najvažniji profit.

U svetlu klimatskih promena, sigurno je da će porast temperature omogućiti razvoj većeg broja generacija i porast brojnosti populacija kućnog i tigrastog komarca, a samim tim i rizika od epidemija bolesti koje prenose. Zbog toga posebnu pažnju treba posvetiti merama ublažavanja klimatskih promena u gradovima, upozorava dr Dušan Petrić.

 Panama i Italija – svetli primeri

Dve najuspešnije kampanje suzbijanje komaraca, u toku izgradnje Panamskog kanala i protiv malarije u Italiji, sprovela je vojska, koristeći jednostavnu opremu, ali uz naređenja koja su stizala od naučnika, navodi dr Dušan Petrić za portal „Klima 101”. Čuveni entomolog, major Volter Rid u Panami i najbolji italijanski malariolozi tog vremena savetovali su vojsku koja je preporuke sprovodila u delo. Četiri osnovna stuba uspeha ovih kampanja bila su podrška vlade, dobra organizacija i koordinacija, delovanje vođeno naučnim saznanjima i intenzivan rad na obrazovanju građana. U Italiji je stanovništvo na početku kampanje odbijalo da uzima kinin kao zaštitu od malarije, pa je obrazovanje bilo i još uvek jeste veoma važno. Neznanje i predrasude se lako zloupotrebljavaju.