Branislav Nušić je naš Gogolj

Novi Sad – Sa samo 19 godina, tokom studija, Branislav Nušić napisao je svoju prvu komediju „Narodni poslanik” i pokazao odlično razumevanje društvenih prilika, ali i originalnu veštinu pisanja. Iako je naišla na pohvale i podršku kulturne elite i najuglednijih književnika toga vremena, komedija se neko vreme nije našla na repertoaru, naslućuje se zbog stava Aleksandra Obrenovića da predstavlja „ruganje borcima za parlamentarizam”.

Predstava „Narodni poslanik” makedonskog Narodnog teatra iz Skoplja čiji je Nušić bio i prvi upravnik izvedena je u samoj završnici ovogodišnjeg, upravo završenog 70. izdanja Sterijinog pozorja u Novom Sadu. Režiju je potpisao reditelj Egon Savin. Makedonski narodni teatar iz Skoplja gostovaće sa Nušićevom komedijom „Narodni poslanik” večeras od 20.30 sati i na Sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu. Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Roza Trajčeska Ristovska, tekst je na makedonski jezik prevela Zagorka Pop-Antoska Andovska, dok je za dijalekatsku adaptaciju teksta bio zadužen Tomislav Osmanli.

U velikom ansamblu glavne uloge tumače Aleksandar Mikić, Darja Rizova, Toni Mihajlovski, Jordan Simonov, Tanja Kočovska i Aleksandar Mihajlovski (snimljen glas).

– Nušić je dugo živeo u Makedoniji, bio je upravnik tamošnjeg narodnog pozorišta. Tamo je promovisao pozorišni život. Makedonci ga s pravom smatraju i svojim, on je balkanski autor, najizvođeniji srpski pisac, možda jedini naš pozorišni genije – kaže Egon Savin, uz komentar da bez duhovitosti ne može da zamisli teatar, bez obzira koji žanr radi:

– Trudim se da predstave budu duhovite, prijemčive, da publika razume šta gleda, da može da se identifikuje, promišlja i da može da pamti. Nastojim da pravim predstave koje publika želi da gleda više puta, to je ambiciozno, ali kada je u pitanju Nušić i komad napisan pre 140 godina, to znači da je to u punom smislu reči klasično delo i da će živeti dok bude živelo naše pozorište. Nije Nušić uzalud najizvođeniji naš pisac. Izvode ga i amateri i školska pozorišta i profesionalci. Možete u njega učitavati i ovo i ono, ali to što je napisao, u smislu sižea, to je takva vivisekcija balkanskog mentaliteta i komedija karaktera, ne samo mentaliteta i naravi nego i karaktera u gogoljevskom smislu. Nušić je naš Gogolj.

U poslednje vreme reditelj, kako sam kaže, ima potrebu da kada radi u velikim teatrima, radi značajne klasične komade.

– Naravno da sam i ovoga puta intervenisao mnogo, uvek intervenišem mnogo u strukturi. Smatram da ono što je napisano pre toliko godina u strukturalnom smislu ne odgovara ovom trenutku, ne odgovara ukusu savremene publike. Onda to sažimam, premeštam neke scene, premeštam činove u jednočinsku formu... Ne libim se ni nekog malog dopisivanja, premošćavanja ipak te ogromne vremenske distance, da bih dobio što optimalniju protočnost između scene i gledališta – napominje Savin i dodaje da radi sa najboljim glumcima, iako mnogi sa kojima je radio ceo život nisu više među nama.

Ali dolaze novi i njemu je, kaže, ogromno zadovoljstvo kad ima ljude koji ga razumeju i koji mogu da iznesu sve ono što delo nudi i ono što njegova koncepcija, kao reditelja, njima nameće.

– Uprkos radikalnom zahvatu u „Narodnom poslaniku”, priča je ispričana od početka do kraja, bez obzira što mnogih likova nema. Potenciran je odnos između oca i kćerke. Kćerka je ta koja je zapravo opozicija ocu, što mislim da je u skladu sa savremenim čitanjem bilo kog komada, u skladu sa duhom ovog trenutka. Zanimljivo mi je što Nušićeva inscenacija dolazi u Srbiju. Glumci su imali veliku tremu kako pred Srbima igrati Nušića. Rekao sam im: normalno, imate dovoljno dovitljivosti, dovoljno razumevanja i identičan je mentalitet u pitanju – zaključuje Savin.

„Beogradski trio” pobedio na Pozorju

Sterijina nagrada za najbolju predstavu na upravo završenom 70. Sterijinom pozorju pripala je predstavi „Beogradski trio”, prema romanu Gorana Markovića, u dramatizaciji i režiji Matjaža Bergera i u izvođenju Teatra „Anton Podbevšek” iz Novog Mesta i Cankarjevog doma iz Ljubljane (Slovenija). Odluka je doneta većinom glasova žirija koji je radio u sastavu: Vanja Ejdus, predsednica, Dražen Ferenčina, Fedor Šili, Petar Grujičić i Đorđe Kosić.

Filip Grujić i Ivan Ergić osvojili su Sterijinu nagradu za tekst savremene drame „Jezik kopačke”, u režiji Boruta Šeparovića i produkciji Zagrebačkog kazališta mladih, dok je Sterijina nagrada za režiju pripala Borisu Liješeviću za autorski projekat „Naličje” Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice. Sterijine nagrade za glumačko ostvarenje dobili su Nikola Rakočević za tumačenje Đorđa Džandara i Anđelika Simić za ulogu tetka Slavke u predstavi „Sveti Georgije ubiva aždahu” Dušana Kovačevića u režiji Milana Neškovića, Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Zatim Boris Isaković za rolu u predstavi „Iskupljenje” prema romanu Branimira Šćepanovića, u režiji Veljka Mićunovića, Srpskog narodnog pozorišta, kao i Aleksandar Radulović za lik direktora luke Vuka u predstavi „Naličje”. Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje pripala je Danieli Dimitrovskoj u predstavi „Izuzeti” Đorđa Petrovića u režiji Mie Knežević, Narodnog pozorišta Sombor, a za kostimografsko ostvarenje Biljani Grgur u delu „Sveti Georgije ubiva aždahu”. Sterijinu nagradu za originalnu scensku muziku poneo je „Duo sajlens” u predstavi „Beogradski trio”, a za scenski pokret Tamara Despot u predstavi „Jezik kopačke”. Sterijina nagrada za dramatizaciju dodeljena je Slobodanu Obradoviću u predstavi „Iskupljenje”, za scenski govor Barbari Rogelj u delu „Beogradski trio”.

Sterijinu nagradu iz Fonda „Dara Darinka Čalenić” za najbolju mladu glumicu ponela je Gaja Filač za ulogu u predstavi „Beogradski trio”, a za najboljeg mladog glumca Bernard Tomić za ulogu Davida Polovine u predstavi „Jezik kopačke”.

Specijalna Sterijina nagrada za kolektivnu glumačku igru dodeljena je ansamblu predstave „Narodni poslanik”, Sterijina nagrada za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture pripala je teatrologu Radomiru Putniku i glumcu Svetozaru Cvetkoviću. Nagradu publike 70. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu (prosečna ocena 4,66) dobilo je ostvarenje „Jezik kopačke”.