Prvo plan pa gradnja na Luštici

Herceg Novi – Kupci zemlje na Luštici, meštani i opštinari, čekaju usvajanje Prostornog plana opštine Herceg Novi, pa i ovog njenog dela, da bi na poluostrvu moglo da se gradi. Ovaj prostor od 47 kvadratnih kilometara uglavnom očuvane prirode, nema gotovo nikakvu infrastrukturu, tako da opštinare i graditelje čekaju veliki poslovi i oko gradnje puteva, vodovoda, elektro instalacija.

Prostorni plan je, posle javnih rasprava i ocene stručnjaka, poslat Ministarstvu za ekonomski razvoj na odobravanje, nakon čega bi trebalo da bude usvojen u gradskoj skupštini. U međuvremenu je Vlada Crne Gore pozvalazainteresovane ulagače da se do 20. januara 2009. jave ukoliko nameravaju da dugoročno zakupe ostrvo Lastavica, poznato kao Mamula, po utvrđenju izgrađenom u 19. veku na njemu. Za Mamulu, prečnika 200 metara, udaljenu oko jedne nautičke milje od Luštice, planirana je gradnja luksuznih hotela, pa tako zainteresovani trebada budu kompanije koje gazduju hotelima visoke kategorije. Mamula će biti kompleks koji će činiti celinu prostora sa Lušticom.

Luksuzni hoteli ucrtani su u posebnim naseljima sa turističkim kompleksima na Luštici i to najviše na njenom delu koji gleda na ulaz u Bokokotorski zaliv, Žanjice, Mirište, Arza, Rose. Ceo ovaj pojas ucrtan je kao kompleks turističke gradnje. Unutrašnji deo poluostrva predviđen je za očuvanje seoskih ambijentalnih vrednosti ostrva i razvoj poljoprivrede, dok je deo ka otvorenom moru sa nekoliko uvala takođe predviđen za visoki turizam. Iako bez potrebne infrastrukture, značajan deo poluostrva označen je kao prva gradska zona, što će predstavljati značajna sredstva od građevinskih dozvola i taksi.

U lokalnoj upravi ni sada, kao ni ranijih godina, nisu imali za ulaganje u infrastrukturu Luštice. Kažu, kada pare od građevinskih dozvola počnu da pristižu, poluostrvo će brzo promeniti izgled. Prošle godine je za sanaciju puteva po poluostrvu koje ima desetak sela utrošeno 56.000 evra, što je više nego nedovoljno za putnu infrastrukturu. Uske puteve razrovali su kamioni sa građevinskim materijalom, pa opštinari traže da investitori učestvuju u njihovom obnavljanju.

Meštani Luštice vodom se snabdevaju iz betonskih cisterni ukopanih u zemlju koje puni kišnica. Leti se voda doprema cisternama i letos ih je dopremljeno oko 300. Vodovodni sistem koji bi poluostrvu doveo vodu podmorskim cevovodom košta 1,6 miliona evra i u gradnji bi trebalo da učestvuju Vlada i tivatska i hercegnovska opština, kojima pripada Luštica.Meštani su do sada na teritoriji koja je u okviru hercegnovske opštine uspeli da izdejstvuju tek zatvaranje poneke divlje deponije, uvođenje autobuskih linija za đake iz nekoliko sela do škole u Radovićima u tivatskoj opštini. Planira se nastavak sanacije puteva, izgradnja parkinga na Rosama sa čijeg pristaništa brodići svakodnevno voze u Herceg Novi, udaljen 3,4 nautičke milje, meštane na posao i đake u školu. Na poluostrvu je problem i struja jer zbog slabih i dotrajalih kablova često nestaje.

Ako prihvatanje u Vladi i usvajanje na hercegnovskoj gradskoj skupštini protekne bez odugovlačenja, na proleće bi na Luštici mogla da ožive velika gradilišta, naravno, u zavisnosti od posledica svetske krize na planove kupaca zemljišta.