Trnovite staze do izlaska na pravi put

U maju 2024, baš oko godišnjice masakra u „Ribnikaru”, obelodanjeni su podaci o broju ubistava koje su u Srbiji tokom 2023. počinili maloletnici. Javnost je u najmanju ruku bila šokirana: čak 19 njih uzrasta od 14 do 18 godina bili su vinovnici tog najtežeg krivičnog dela, plus još sedmoro čiji su zločini okvalifikovani kao teško, odnosno svirepo ubistvo. U poređenju sa 2022. godinom, bio je to porast za vrtoglavih 170 odsto. Statistika je zapravo još crnja, s obzirom na to da njome nisu obuhvaćeni krivično neodgovorni počinioci mlađi od 14 godina. A upravo u 2023. bila su dva takva slučaja – pomenuti masakr u „Ribnikaru” i tragedija trinaestogodišnjeg dečaka u Niškoj Banji, kojeg je sa 37 uboda nožem usmrtio vršnjak.   

Prema zvaničnim podacima, te 2023. pokrenuto je 16 odsto više pripremnih postupaka protiv maloletnika u odnosu na prethodnu godinu, a broj pravosnažnih odluka povećan je za čak 33 odsto u poređenju sa 2022. Kada je reč o prošloj godini, prema podacima koje je „Politika” dobila od Višeg suda u Beogradu, u Krivično odeljenje za maloletnike primljeno je 539 predmeta (pripremni postupak), a u slučaju njih 397 vodi se postupak nakon podizanja optužnice.

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica je predvideo široku lepezu krivičnih sankcija prema maloletnicima. Najblaže su disciplinske vaspitne mere sudski ukor i posebne obaveze. U praksi odeljenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu, kao kazne su najčešće izricane vaspitne mere. One mogu biti samostalna krivična sankcija, a mogu da budu kombinovane s merom pojačanog nadzora (pojačan nadzor roditelja, pojačan nadzor u drugoj porodici, pojačan nadzor organa starateljstva i pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika). Pod uslovima propisanim zakonom, prema maloletnicima mogu biti primenjene i mere bezbednosti obaveznog lečenja, a starijima od 16 godina za teška krivična dela može biti određen i maloletnički zatvor.

Upućivanje u vaspitno-popravni dom je predviđeno u slučajevima kada maloletni učinilac pokazuje visoku struktuiranost kriminogenog ponašanja, kada je sklon ponavljanju krivičnih dela i kada je jasno da blaže vaspitne mere ne postižu željeni efekat. Odluka o upućivanju u vaspitno-popravni dom se donosi i kada je, osim činjenja krivičnih dela, vidljivo i opšte urušavanje pravilnog razvoja (zanemarivanje obrazovanja i radnog osposobljavanja, brige o zdravlju i ličnom razvoju, pravilnoj integraciji u primarnu i širu socijalnu sredinu). Uz sve to, sud procenjuje i da li bi ostanak na slobodi takvog maloletnika bio rizičan za bezbednost drugih, ali i njega samog. Ustanova u kojoj se, kako je to definisano, „u visokostruktuiranoj zatvorenoj sredini podstiče pravilan razvoj i prevaspitanje na planu kriminogenog ponašanja”, nalazi se u Kruševcu. Ovaj Vaspitno-popravni dom, znan i kao „Sivi dom”, po TV seriji čija su tema upravo sudbine štićenika i vaspitača ove ustanove.

Postoje još dve mere zatvorenog tipa – upućivanje u vaspitnu ustanovu i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. Upućivanje u vaspitnu ustanovu se realizuje u Zavodima za vaspitanje dece i omladine, koji su u nadležnosti sistema socijalne zaštite i nalaze se u Beogradu, Nišu i Knjaževcu.

Iako je zadatak svih ovih ustanova, kako se to obično kaže, „izvođenje na pravi put”, šira javnost pretežno smatra da su popravni domovi „škole kriminala”, u kojima novopridošli štićenici podležu „profesorskom” uticaju već iskusnih prestupnika. Nadležni s kojima smo razgovarali ne spore da postoji izvestan procenat povratništva među štićenicima nakon izlaska iz doma, ali napominju da problem nastaje kada se oni vrate u svoju sredinu, koja se u međuvremenu uglavnom nije promenila, te i dalje na njih negativno utiče. Često, oni i nemaju gde da se vrate. Posebno su ugroženi oni koji su zbog neadekvatnog roditeljskog staranja bili na rezidencijalnom ili hraniteljskom smeštaju u sistemu socijalne zaštite. U tim situacijama aktiviraju se nadležni u sistemu socijalne zaštite, a takođe se uspostavlja kontakt s civilnim organizacijama koje se bave postpenalnom zaštitom i savetovalištima za mlade.

Trening za „civilni život”

Osim u nastavak osnovnoškolskog ili srednjoškolskog obrazovanja i učenja određenih zanata, štićenici domova uključeni su i u rad brojnih edukativnih radionica. Programi tih radionica su usmereni na jačanje otpornosti prema nasilnom rešavanju konfikata, prema konzumiranju alkohola i droge, suicidalnim mislima i ponašanjima... Takođe, ovladavaju znanjima i veštinama korisnim za „civilni život”: na koji način aktivno tražiti posao, kako se ponašati pred prijemnom komisijom i na radnom mestu, kako planirati budžet u domaćinstvu...