Svetu preti trgovinski rat

U sledećih godinu dana između 20 i 25 miliona ljudi širom sveta ostaće bez posla zbog posledica najgore globalne ekonomske krize u poslednjih osam decenija, procenila je juče Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Parizu.

„Svetu prete rušilački nemiri, ukoliko vlade pod hitno ne podstaknu oživljavanje privrede”, upozorava istovremeno predsednik Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros-Kan. Dve mračne procene, iz OECD-a i MMF-a, deo su prednovogodišnje lavine slutnji o budućnosti globalnog ekonomskog poretka, uzdrmanog lanjskim kolapsom američkog hipotekarnog tržišta.

Stotine milijardi dolara koje ovih dana centralne banke širom sveta, od Mauricijusa do Nemačke i Kine, pumpaju na posustala finansijska tržišta, neće zaustaviti poniranje globalne privrede i trgovine u 2009. godini, ističe Svetska banka. „Ove godine stopa rasta svetske privrede iznosiće 2,5 odsto, u 2009. godini biće samo 0,9 odsto. Zemlje u razvoju biće posebno pogođene. Drastičan skok cene hrane i goriva, manjak kredita, razvojne pomoći i stranih investicija zahteva hitno smanjenje rizika od unutrašnjih sukoba”, navodi Breton-Vud institucija.

Košmarna perspektiva miliona ljudi bez posla na ulicama širom sveta nagnala je ovih dana niz zemalja na radikalne mere zaštite domaće proizvodnje.

Indija je, na primer, za 20 odsto povećala porez na uvoz ulja od soje. Rusija je drastično uvećala dažbine na uvoz stranih automobila, šećera i američke piletine. Brazil i Argentina planiraju da dodatno opterete nabavku stranog nameštaja, tekstila, vina. Australija je podigla carine na tajlandske konzervisane riblje proizvode, Kina je povećala poreze na stranu luksuznu robu, dok je Indonezija povećala carinsku stopu na uvoz oko 500 vrsta artikala. Istovremeno, Francuska je osnovala poseban državni fond za zaštitu domaćih preduzeća od nasrtljivih stranih kupaca, dok su SAD dobacile spasilačku slamku od 17,4 milijarde dolara posrnuloj domaćoj automobilskoj industriji...

„U vremenima krize države često carinskim barijerama štite domaću proizvodnju, i po cenu izazivanja trgovačkog rata, kao što se i dogodilo tokom Velike depresije tridesetih godina 20. veka”, upozorava „Vašington post”.

Istovremeno, šuma carinskih barijera koja ovih dana niče širom sveta u potpunom je raskoraku sa ambicijom Svetske trgovinske organizacije – da nakon sedam godina mučnih pregovora utre put daljem snižavanju carinskih dažbina tarifa i dodatnoj liberalizaciji prometa.

„Svet se suočava sa rastućom opasnošću trgovinskog protekcionizma. Najnovija runda pregovora o postizanju globalnog trgovinskog pakta, započeta u Dohi 2001. godine, suočava se danas sa zlosrećnim preprekama”, ocenio je sredinom decembra predsednik Svetske banke Robert Zelik, baš na dan kada je generalni direktor Svetske trgovinske organizacije Paskal Lami otkazao završni ministarski sastanak 153 članice u Ženevi.

„Za potpisivanje globalnog trgovinskog pakta u ovom trenutku ne postoji politička volja. Među vodećim suprotstavljenim pregovaračima nema kompromisa o ključnim temama: prometu i subvencijama poljoprivrednoj proizvodnji, zaštiti intelektualne svojine u farmaceutskoj industriji... Postoji nada da će pregovori biti nastavljeni u 2009. godini. U međuvremenu, međunarodnu trgovinu čekaju neizvesna vremena, upozorio je predsednik Svetske trgovinske organizacije Paskal Lami.