Mask i Tramp – obračun kod „Iks” korala

Donald Tramp s vetrom u kosi, raščupani šerif iz doba kada poslednji frajeri puše „Marlboro”, još uvek veruje da je Amerika njegov ranč i da mu svi duguju makar „hvala, Donalde”. Ilon Mask izgleda kao android koji je pobegao iz serije sa Netfliksa i rešio da pokori Divlji zapad, od raketa do neuronskih čipova.

Njihov žestoki sukob, javno oglašeni obračun na digitalnom trgu zvanom „Iks”, počeo je kao nešto što podseća na kafansku tuču u Teksasu: „Gotovo je s nama, Donalde”, rekao je Mask, dok su mu algoritmi u pozadini nervozno cvileli. Tramp, naravno, odgovara kao što bi odgovorio svaki alfa mužjak – optužbama, podsmehom i dubokim glasom federalnog šerifa: „Bez mene, Ilone, kukaćeš za šaku dolara.”

Tu već sledi scena klasičnog dvoboja: pogled u oči, ruka na koltu, ovoga puta, na pametnom telefonu. Tlo se trese, a negde u pozadini svira Morikone. Umesto pucnja, stiže notifikacija.

Sukob dvojice postmodernističkih kauboja, do juče najboljih pajtosa, nije ništa drugo, nego klasični vestern. Samo što se revolveri pune algoritmima, a umesto konja jašu „tesle”.

Ako neko zaludan za sto godina bude kopao po digitalnim dokumentima našeg doba, jer hartije više nema, rođaci, pronašao bi zapaljive tvitove Ilona Maska i Donalda Trampa. Šta bi pomislio dotični istraživač? Verovatno bi bio poprilično siguran da je civilizacija 21. veka svoje ratove vodila mnogo više lajkovima, nego barutom. Doduše, gore Ukrajina i Gaza, uz po još koji krajičak sveta. I Los Anđeles je u plamenu. Ali obračun doskorašnja dva američka druga zasenjuje sve ostalo, iako žanrovski pripada mnogo više filmskom nego političkom sukobu.

Ali iza kulisa tog medijskog duela krije se nešto dublje – večna borba starog i novog. Tramp je poslednji politički kauboj jedne ere koji politiku doživljava kao salun u kojem pobednik pobeđuje tako što prevrne stolove. Mask je tip koji hoće da seli čovečanstvo na Mars i svet vidi kao prototip koji treba stalno nadograđivati. Jedan bi da se Amerika vrati u prošlost, drugi da je katapultira u budućnost preko flote brodova „Zvezdano nebo”, mada mu u poslednje vreme eksplodiraju nakon lansiranja.

Pre odjavne špice, kao u svakom vesternu, ostaje misterija: ko će ostati da uspravno stoji na trgu kad se prašina slegne, a ko će ležati na svetoj teksaškoj zemlji? Tramp, koji i dalje veruje da može „ponovo učiniti Ameriku velikom” ili Mask, koji pokušava da napravi Ameriku digitalno neuništivom?

Na duge, zvezdane staze možda niko od njih dvojice. Kako stvari stoje, sledeći duel će biti između nekog novog revolveraša sa „Iksa” i veštačke inteligencije koja će se razbaškariti u Beloj kući. Ko će biti prva dama? Možda onaj inteligentni usisivač koji liči na skejtbord?

Do tada, uživajmo u ovom spektaklu, dok smo još ljudi. Jer pravi Divlji zapad nikada nije umro. Samo je promenio server i preselio se na društvene mreže. I šta smo dočekali? Evo, Ilon Mask je već podvio rep i počeo da se izvinjava Trampu preko svog „Iksa”:

„Žao mi je, Donalde, stvarno je otišlo predaleko”, napisao je molećivo Ilon, iako je samo pre nedelju dana izgledalo da će najbogatiji čovek sveta, kojem je magazin „Forbs” prorekao da će postati prvi čovek sa bogatstvom od hiljadu milijardi dolara, nastaviti rat do istrebljenja. Što bi se reklo, kom kaubojke, kom opanci! Izgleda, ništa od toga. Šta da se radi, kakav svet, takvi kaubojci!

Šta je toliko prestravilo svemoćnog Ilona? Verovatno je najbolju definiciju dao Bogoljub Karić kada je rekao: „Čim uđeš u šemu s političarima, računaj da ćeš završiti kao prase u furuni.” Kako je Bogi, koji takođe broji milijardice, više puta uspešno izbegao da postane pečenje, tako je i Mask, sa one strane bare, shvatio da može da zagori kao burger preliven kečapom.

Nema sumnje da je Ilon zaista pomogao Trampu da pobedi na izborima. Uložio je mnogo stotina miliona dolara u kampanju, organizovao je lutriju na kojoj je svakom poštenom republikancu poklanjao milion dolara dnevno, ali su dve stvari možda najvažnije: prva je da je kupio „Tviter” za 44 milijarde dolara i vratio nalog Trampu, čime je otvorio glas za armiju desničara koje su demokrate šutnule sa „Tvitera”. Tradicionalni mediji u Americi, kao i u Srbiji uostalom, služe da se čitaju uz čizburger i šejk, a ovde uz burek i jogurt. Dakle, nemaju nikakav uticaj, tako da je sva propagandna moć prebačena na socijalne mreže i alternativne medije u internet lavirintima. A tu se Tramp snalazi kao ajkula sa kupačima.

Drugo, Ilon je, kao najbogatiji Amerikanac, postao simbol tajkuna koji je stao iz sve snage uz brata Donalda, što je ukazalo put Zakerbergu, Bezosu i ostalim momcima sa „Forbsove” liste da uđu u svoje privatne avione, polete ka nebesima, a zatim ateriraju u Mar-a-Lago, privatnu Trampovu rezidenciju na Floridi i celivaju mu ruku.

Kako je Tramp prevejani političar koji ume jednako da igra sa biračima, dolarima, hotelima i svime ostalim, osim frizerom kojeg očigledno mora da menja, shvatio je da mu je Mask idealni medijum preko kojeg će privući čitavu Silicijumsku dolinu, klince oduševljene nekonvencionalnim milijarderom i sve koji sanjaju da postanu Marsovci! Opet, Masku, koji se toliko grebao o američki budžet da su mu iz Vašingtona davali subvencije kao da je usred Sovjetskog Saveza, što će reći da je sve vreme bio mlada nada duboke države, Tramp je bio potreban da te subvencije još više nagomila kada uđu zajedno u Belu kuću. U tom interesnom savezu toliko su se zbližili da su se mnogi upitali – a gde je Melanija?

Ekstramilijader rođen u Južnoj Africi ipak se isuviše približio političkoj logorskoj vatri. Ne samo što je dobio mandat da kao motornom testerom seče troškove državne administracije već je počeo da solira, maštajući da će se zauvek uvaliti u Ovalni kabinet ili Stejt department, pa je počeo da se meša i u spoljnu politiku, šaljući ljubavne poruke ljutim desničarima po Evropi, te su mnogi iskusni momci oko Trampa počeli da gunđaju. Shvatili su da Ilon pokušava da stvori paralelni sistem moći unutar starih, prevejanih struktura u Vašingtonu. E, tada je Mask shvatio da je postao Marsovac u središtu Zemlje! Ili još nije? Sluteći ipak da mu sledi šut-karta, neiskusno pokreće direktni udar na Trampa, sa najužasnijom optužbom: da se Trampovo ime nalazi u dokumentima pokojnog milijardera Džefrija Epstajna, osuđenog za trgovinu ljudima, prostituciju i polno zlostavljanje dece.

Čudaci poput Maska, naravno, nemaju ugrađeni ABS koji bi prikočio umesto njega, već su nastavile da ga spopadaju bubice, pa je krenuo dalje, najavljujući da će osnovati partiju koja će razbiti duopol republikanaca i demokrata, pa će još uz to finansirati demokrate za naredne izbore. Tramp je, naravno, odavno to predvideo, naročito kada je predložio novi, divni budžetski zakon, kako mu je nežno tepao, koji više neće davati subvencije električnim vozilima. Time je osiromašio Maska, naviknutog na državne poklončiće i utanjio ga za mnogo milijardi, preteći da će „teslu” pretvoriti u polovni „fijat punto”.

„On je jadničak”, zakucao je Tramp Maska, pa je i neomiljeni Ilonov tatica Erol morao da reaguje, u najmanju ruku, sa neobičnog mesta. Spakovao je kofere i odleteo u Moskvu, seo do starog lisca Sergeja Lavrova, oduševio se Moskvom kao da je u starom Rimu, poželeo da otkrije tajne moći Putina i konačno, usred Kremlja, poslao dimne signale svom nestašnom sinu. Za sve je kriv ogroman stres, pravdao je svog sina tata Mask.

Ko će ga znati? Možda je stari Mask zatražio azil za svog sina, jer bi jedina prava Ilonova osveta bila da se odmetne u Rusiju i pravi društvo američkom superšpijunu Edvardu Snoudenu. Ovde ulazim u teren spekulacija, ali zar mnogi teoretičari zavere nisu navodili tajne veze Maska i dalekih ruskih stepa, gde su njegovi turistički vodiči navodno bili najobučeniji agenti FSB-a? I tu već može nastati haos koji neće raspetljati nijedan kompjuter. Mask je, nepredvidiv kao ruski roman, odlučio da mu je Amerika postala suviše tesna i opasna. Pakuje sve svoje tajne u mikročip i leti za Moskvu. Šta ako je tamo već spreman apartman na periferiji, tik do Edvarda Snoudena, koji odavno citira Dostojevskog dok hakuje američke frižidere.

Mask i Snouden, kao digitalna verzija Lenjina i Trockog, planiraju novu utopiju: decentralizovano društvo na serverima u Sibiru, sa internetom koji nikada ne pada i bez birokratije. Jer ko će da bude ćata u ledenoj pustinji, kada je tu veštačka inteligencija!

Tramp će ostati da vodi kampanju protiv „Maskovog veštačkog komunizma”, dok istovremeno obećava da će kupiti Americi „Mlečni put” i na njemu napraviti teren za golf.

Mislite da fantaziram? Zar Tramp već nije kaparisao Grenland?

Nije mi jasno kako se genijalni i otkačeni režiser Kventin Tarantino nije ovoga setio. Kventine, burazeru, zar ne vidiš veliki prasak? Imaš film pred očima.