Маск и Трамп – обрачун код „Икс” корала

Доналд Трамп с ветром у коси, рашчупани шериф из доба када последњи фрајери пуше „Марлборо”, још увек верује да је Америка његов ранч и да му сви дугују макар „хвала, Доналде”. Илон Маск изгледа као андроид који је побегао из серије са Нетфликса и решио да покори Дивљи запад, од ракета до неуронских чипова.

Њихов жестоки сукоб, јавно оглашени обрачун на дигиталном тргу званом „Икс”, почео је као нешто што подсећа на кафанску тучу у Тексасу: „Готово је с нама, Доналде”, рекао је Маск, док су му алгоритми у позадини нервозно цвилели. Трамп, наравно, одговара као што би одговорио сваки алфа мужјак – оптужбама, подсмехом и дубоким гласом федералног шерифа: „Без мене, Илоне, кукаћеш за шаку долара.”

Ту већ следи сцена класичног двобоја: поглед у очи, рука на колту, овога пута, на паметном телефону. Тло се тресе, а негде у позадини свира Мориконе. Уместо пуцња, стиже нотификација.

Сукоб двојице постмодернистичких каубоја, до јуче најбољих пајтоса, није ништа друго, него класични вестерн. Само што се револвери пуне алгоритмима, а уместо коња јашу „тесле”.

Ако неко залудан за сто година буде копао по дигиталним документима нашег доба, јер хартије више нема, рођаци, пронашао би запаљиве твитове Илона Маска и Доналда Трампа. Шта би помислио дотични истраживач? Вероватно би био поприлично сигуран да је цивилизација 21. века своје ратове водила много више лајковима, него барутом. Додуше, горе Украјина и Газа, уз по још који крајичак света. И Лос Анђелес је у пламену. Али обрачун доскорашња два америчка друга засењује све остало, иако жанровски припада много више филмском него политичком сукобу.

Али иза кулиса тог медијског дуела крије се нешто дубље – вечна борба старог и новог. Трамп је последњи политички каубој једне ере који политику доживљава као салун у којем победник побеђује тако што преврне столове. Маск је тип који хоће да сели човечанство на Марс и свет види као прототип који треба стално надограђивати. Један би да се Америка врати у прошлост, други да је катапултира у будућност преко флоте бродова „Звездано небо”, мада му у последње време експлодирају након лансирања.

Пре одјавне шпице, као у сваком вестерну, остаје мистерија: ко ће остати да усправно стоји на тргу кад се прашина слегне, а ко ће лежати на светој тексашкој земљи? Трамп, који и даље верује да може „поново учинити Америку великом” или Маск, који покушава да направи Америку дигитално неуништивом?

На дуге, звездане стазе можда нико од њих двојице. Како ствари стоје, следећи дуел ће бити између неког новог револвераша са „Икса” и вештачке интелигенције која ће се разбашкарити у Белој кући. Ко ће бити прва дама? Можда онај интелигентни усисивач који личи на скејтборд?

До тада, уживајмо у овом спектаклу, док смо још људи. Јер прави Дивљи запад никада није умро. Само је променио сервер и преселио се на друштвене мреже. И шта смо дочекали? Ево, Илон Маск је већ подвио реп и почео да се извињава Трампу преко свог „Икса”:

„Жао ми је, Доналде, стварно је отишло предалеко”, написао је молећиво Илон, иако је само пре недељу дана изгледало да ће најбогатији човек света, којем је магазин „Форбс” прорекао да ће постати први човек са богатством од хиљаду милијарди долара, наставити рат до истребљења. Што би се рекло, ком каубојке, ком опанци! Изгледа, ништа од тога. Шта да се ради, какав свет, такви каубојци!

Шта је толико престравило свемоћног Илона? Вероватно је најбољу дефиницију дао Богољуб Карић када је рекао: „Чим уђеш у шему с политичарима, рачунај да ћеш завршити као прасе у фуруни.” Како је Боги, који такође броји милијардице, више пута успешно избегао да постане печење, тако је и Маск, са оне стране баре, схватио да може да загори као бургер преливен кечапом.

Нема сумње да је Илон заиста помогао Трампу да победи на изборима. Уложио је много стотина милиона долара у кампању, организовао је лутрију на којој је сваком поштеном републиканцу поклањао милион долара дневно, али су две ствари можда најважније: прва је да је купио „Твитер” за 44 милијарде долара и вратио налог Трампу, чиме је отворио глас за армију десничара које су демократе шутнуле са „Твитера”. Традиционални медији у Америци, као и у Србији уосталом, служе да се читају уз чизбургер и шејк, а овде уз бурек и јогурт. Дакле, немају никакав утицај, тако да је сва пропагандна моћ пребачена на социјалне мреже и алтернативне медије у интернет лавиринтима. А ту се Трамп сналази као ајкула са купачима.

Друго, Илон је, као најбогатији Американац, постао симбол тајкуна који је стао из све снаге уз брата Доналда, што је указало пут Закербергу, Безосу и осталим момцима са „Форбсове” листе да уђу у своје приватне авионе, полете ка небесима, а затим атерирају у Мар-а-Лаго, приватну Трампову резиденцију на Флориди и целивају му руку.

Како је Трамп превејани политичар који уме једнако да игра са бирачима, доларима, хотелима и свиме осталим, осим фризером којег очигледно мора да мења, схватио је да му је Маск идеални медијум преко којег ће привући читаву Силицијумску долину, клинце одушевљене неконвенционалним милијардером и све који сањају да постану Марсовци! Опет, Маску, који се толико гребао о амерички буџет да су му из Вашингтона давали субвенције као да је усред Совјетског Савеза, што ће рећи да је све време био млада нада дубоке државе, Трамп је био потребан да те субвенције још више нагомила када уђу заједно у Белу кућу. У том интересном савезу толико су се зближили да су се многи упитали – а где је Меланија?

Екстрамилијадер рођен у Јужној Африци ипак се исувише приближио политичкој логорској ватри. Не само што је добио мандат да као моторном тестером сече трошкове државне администрације већ је почео да солира, маштајући да ће се заувек увалити у Овални кабинет или Стејт департмент, па је почео да се меша и у спољну политику, шаљући љубавне поруке љутим десничарима по Европи, те су многи искусни момци око Трампа почели да гунђају. Схватили су да Илон покушава да створи паралелни систем моћи унутар старих, превејаних структура у Вашингтону. Е, тада је Маск схватио да је постао Марсовац у средишту Земље! Или још није? Слутећи ипак да му следи шут-карта, неискусно покреће директни удар на Трампа, са најужаснијом оптужбом: да се Трампово име налази у документима покојног милијардера Џефрија Епстајна, осуђеног за трговину људима, проституцију и полно злостављање деце.

Чудаци попут Маска, наравно, немају уграђени АБС који би прикочио уместо њега, већ су наставиле да га спопадају бубице, па је кренуо даље, најављујући да ће основати партију која ће разбити дуопол републиканаца и демократа, па ће још уз то финансирати демократе за наредне изборе. Трамп је, наравно, одавно то предвидео, нарочито када је предложио нови, дивни буџетски закон, како му је нежно тепао, који више неће давати субвенције електричним возилима. Тиме је осиромашио Маска, навикнутог на државне поклончиће и утањио га за много милијарди, претећи да ће „теслу” претворити у половни „фијат пунто”.

„Он је јадничак”, закуцао је Трамп Маска, па је и неомиљени Илонов татица Ерол морао да реагује, у најмању руку, са необичног места. Спаковао је кофере и одлетео у Москву, сео до старог лисца Сергеја Лаврова, одушевио се Москвом као да је у старом Риму, пожелео да открије тајне моћи Путина и коначно, усред Кремља, послао димне сигнале свом несташном сину. За све је крив огроман стрес, правдао је свог сина тата Маск.

Ко ће га знати? Можда је стари Маск затражио азил за свог сина, јер би једина права Илонова освета била да се одметне у Русију и прави друштво америчком супершпијуну Едварду Сноудену. Овде улазим у терен спекулација, али зар многи теоретичари завере нису наводили тајне везе Маска и далеких руских степа, где су његови туристички водичи наводно били најобученији агенти ФСБ-а? И ту већ може настати хаос који неће распетљати ниједан компјутер. Маск је, непредвидив као руски роман, одлучио да му је Америка постала сувише тесна и опасна. Пакује све своје тајне у микрочип и лети за Москву. Шта ако је тамо већ спреман апартман на периферији, тик до Едварда Сноудена, који одавно цитира Достојевског док хакује америчке фрижидере.

Маск и Сноуден, као дигитална верзија Лењина и Троцког, планирају нову утопију: децентрализовано друштво на серверима у Сибиру, са интернетом који никада не пада и без бирократије. Јер ко ће да буде ћата у леденој пустињи, када је ту вештачка интелигенција!

Трамп ће остати да води кампању против „Масковог вештачког комунизма”, док истовремено обећава да ће купити Америци „Млечни пут” и на њему направити терен за голф.

Мислите да фантазирам? Зар Трамп већ није капарисао Гренланд?

Није ми јасно како се генијални и откачени режисер Квентин Тарантино није овога сетио. Квентине, буразеру, зар не видиш велики прасак? Имаш филм пред очима.