Po rečima građana

Da li ste upoznati sa situacijom na svetskoj ekonomskoj sceni i kakvi će biti efekti krize u Srbiji, ključno je pitanje koje je agencija TNT Galup medija proteklih meseci postavila našim građanima.

Svetska ekonomska kriza, po mišljenju najvećeg broja građana Srbije, odraziće se prvenstveno na slabljenje dinara u odnosu na evro (60 odsto). Polovina navodi da će svetska kriza usloviti rast bankarskih kredita (52), dok nešto manje od polovine građana očekuje i rast cena na malo (46 odsto). Svaki treći građanin kaže da će zbog svetske krize u Srbiju dolaziti manje stranih investitora (34), dok neki smatraju (14 odsto) da bi moglo doći i do zatvaranja banaka. Takođe, u Beogradu i Vojvodini, češće nego u drugim regionima, navodi se da će kriza uticati na smanjenje stranih investicija.

Istraživanja još pokazuju da polovina, među kojima je najviše najmlađih i najstarijih i onih sa nižim ili srednjim obrazovanjem, smatra da se situacija u Srbiji kreće u pogrešnom smeru. Manje je onih koji smatraju da stvari idu pravim tokom – pre svega visokoobrazovani i studenti (37 odsto), dok neki „ne mogu da procene” (15).

Najveći broj građana Srbije svoju sadašnju materijalnu situaciju opisuje kao podnošljivu (43 odsto), trećina je smatra „pretežno dobrom” (33), sedam odsto čak „izuzetno dobrom”, dok je ona loša za 16 odsto građana.

U odnosu na prošlu godinu, polovina građana još ne opaža promenu finansijske situacije u svom domaćinstvu. Ona se pogoršala najviše za građane koji su do juče govorili da im je materijalna situacija „izuzetno dobra” ili „pretežno dobra”, ali je interesantno da su poboljšanje osetili građani koji su bili u lošijoj materijalnoj situaciji. Da li to znači da je vlada ispunila neka svoja obećanja?

Većina je (87 odsto) upoznata sa krizom na svetskom tržištu, dok svaki deseti nije čuo za ta dešavanja (11 odsto).

Građani su u različitoj meri upoznati sa situacijom na svetskom tržištu kapitala – muškarci bolje nego žene, a studenti, penzioneri i zaposleni svakako češće naspram domaćica i nezaposlenih. Obrazovanje je takođe povezano sa informisanošću – obrazovaniji bolje poznaju situaciju. Informisanost o navedenoj temi veća je u gradskim nego u seoskim sredinama, najbolja je u Beogradu, a najslabija u jugoistočnoj Srbiji.

Na pitanje u kojoj meri će se kriza odraziti na ekonomsku situaciju u Srbiji, najviše građana odgovara sa „donekle” (46 odsto),ili „u velikoj meri” (36). Samo šest procenata ispitanikasmatra da se svetska kriza uopšte neće odraziti ina Srbiju.

Muškarci predviđaju veći uticaj krize nego žene, ali su one u velikoj meri i neinformisane. Razlike u starosnim kategorijama su takođe izražene – najmlađi su slabije informisani,  ili imaju manje negativna očekivanja, dok osobe srednjih godina smatraju da će se posledice svetske krize odraziti i na Srbiju. Najveći uticaj krize očekuju osobe sa nižim obrazovanjem, nezaposleni, stanovnici sela, kao i Vojvođani.

Već u oktobru visok procenat građana je naslutio da će se finansijska situacija pogoršavati. Po njima, efekti svetske ekonomske krize odnose se pre svega na slabljenje domaće valute u odnosu na evro, na skuplje bankarske kredite, cena na malo, kao i smanjenje stranih investicija. Sve u svemu, građani Srbije sve više strepe da će na „svojoj koži” osetiti posledice krize u narednom periodu.