Blokadni identitet jači od akademskog

Studentski protesti koji su počeli nakon pada nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru prošle godine kada je poginulo 16 osoba, traju sada već gotovo sedam meseci. Od njihovog početka fokus javnosti je na društveno-političkim aspektima ovog trenutno jednog od najaktuelnijih događaja u našoj zemlji, a da se psihološki aspekti gotovo ne spominju. Grupa istraživača sa Filozofskog fakulteta u Beogradu ocenila je da nedostaje sistematsko razumevanje doživljaja, emocija i motiva studenata u blokadi. Zbog toga je tokom marta ove godine urađeno istraživanje na uzorku od 504 studenta blokadera svih državnih univerziteta, sa ciljem da se ustanovi kako izgledaju motivacioni aspekti blokada, koje emocije prevladavaju kod učesnika, kako izgleda njihova samopercepcija i kakve posledice ovi događaji imaju po njihovo mentalno zdravlje. Preliminarni rezultati istraživanja saopšteni su na proteklom Kongresu psihologa Srbije, dok će finalni biti saopšteni na multisektorskoj konferenciji ove jeseni na Filozofskom fakultetu. 

Kako objašnjava Vojin Simunović, psiholog iz Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA) Filozofskog fakulteta u Beogradu, teoretski okvir ovog istraživanja čini teorija socijalnog identiteta. Ona govori da postoji tendencija ka pozitivnom samoopažanju kroz pripadnost različitim grupama, a identifikacija sa grupom uključuje osećanje pripadnosti, važnost grupe za sopstveni identitet i emocionalnu vezanost za nju.

„U domaćem kontekstu vidljiva je visoka kohezivnost i organizovanost grupe studenata u blokadi. Ali smo postavili pitanje kako izgleda njihovo samoodređenje identiteta u aktuelnom trenutku, odnosno sa kojim se grupama više poistovećuju. Prvi rezultati govore da je najsnažniji identitet kod akademaca u ovom trenutku – blokadni identitet. On je čak i jači od studentskog, etničkog, lokal-patriotskog, vršnjačkog, balkanskog, odnosno sa grupama kojima pripadaju mnogo duže. Učešće u blokadama predstavlja veoma jak faktor kohezije za studente koji u njima učestvuju, pa je stvorena neka vrsta ’novog identiteta’, koji čini da se akademci koji učestvuju u blokadama snažno identifikuju sa tom grupom”, zaključuje Vojin Simunović.

Profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Marija Branković ističe da je jedan od ciljeva istraživanja bila provera kako identifikacija sa studentima u blokadi i ocena grupne identifikacije predviđaju tri ishoda – učešće u studentskim protestnim akcijama, učešće u plenumu i nameru da se nastavi sa blokadama. Ona je navela da rezultati podržavaju pretpostavke da je snaga privrženosti grupi studenata u blokadi značajna determinanta aktuelnog učešća u studentskim protestima i blokadama, kao i da treba prepoznati značaj novog studentskog identiteta u političkoj mobilizaciji mladih.

„Građansko angažovanje je važan razvojni zadatak mladih osoba tokom perioda tranzicije u odraslo doba, njima je važna kolektivna akcija sa ciljem rešavanja problema od javnog značaja. Društveno angažovanje ima brojne pojavne oblike, počev od volontiranja, organizovanja u okviru zajednice, protesta i demonstracija, glasanja, političkog angažovanja, pa sve do edukativnog rada. Važno je razumeti da kroz građanski angažman mladi na sebe preuzimaju sve više odgovornosti za svoju zajednicu i društvo. Jedan od rezultata ovog istraživanja jeste da je veći stepen protestnog angažovanja povezan sa višim nivoima pozitivnih osećanja i različitih aspekata psihološkog blagostanja. Rezultati pokazuju da su osobe koje su više angažovane značajno srećnije i sklonije proživljavanju različitih pozitivnih osećanja. Značaj građanskog angažovanja u razvoju pojedinca posebno je izražen u adolescenciji i ranom odraslom dobu”, ističe Milica Manojlović, jedna od autorki ovog projekta.