Mala matura počinje u ponedeljak

Osmaci sitno broje do male mature. Samo tri dana ih deli od izlaska na najznačajniju i obaveznu proveru znanja za kraj osnovnog obrazovanja koju cela generacija učenikazavršnog razreda osmoletki na republičkom nivou polaže u isto vreme i pod istim uslovima u školama širom Srbije. Mala matura ili završni ispit, kako se formalno naziva, trodnevno je testiranje koje utiče na rangiranje učenika prilikom konkurisanja za upis u srednje škole, a polaganje ovog ispita takođe je i uslov za izdavanje svedočanstva o stečenom osnovnom obrazovanju.

Završni ispit ove godine, kako je saopštio prosvetni vrh, polaže ukupno 66.578 učenika osmog razreda. Tu su uračunati i osmaci koji izlaze iz klupa redovnih osnovnih škola (kojih prema otvorenim podacima Ministarstva prosvete ima nešto manje od 63.000), kao i stariji polaznici posebnog programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO). Većina osmaka koji su pohađali redovne osmoletke na maloj maturi početkom iduće sedmice rešavaće tri testa u tri dana: 23, 24. i 25. juna. Prvog dana, u ponedeljak, polagaće srpski (maternji) jezik, sutradan matematiku, a u sredu test iz jednog predmeta koji su odabrali od pet ponuđenih (geografija, istorija, biologija, fizika ili hemija). Za odrasle polaznike programa FOOO završni ispit je drugačiji. Polaže se u jednom danu, u ponedeljak 23. juna, rešavanjem jednog testa sa objedinjenim pitanjima iz sedam predmeta.

Bodovni prag za prolaz na maloj maturi nikada nije postojao, tako da će položiti svi đaci koji na ispit izađu i tu obavezu obave u skladu sa pravilima, čak i ako ne budu tačno rešili, ili uopšte ne budu uradili nijedan zadatak. Međutim, osmaci koji žele da obrazovanje nastave u gimnazijama ili četvorogodišnjim smerovima srednjih stručnih škola moraju da ostvare minimum 50 bodova, što je polovina od mogućih ukupno 100, na osnovu uspeha na završnom ispitu i iz prethodnog školovanja, da bi stekli pravo da konkurišu za upis. Sa manje od 50 poena može se upisati neki od trogodišnjih obrazovnih profila.

Na završnom ispitu đaci mogu da ostvare najviše 40 poena, i to po 14 bodova za besprekorno urađen test iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike, i maksimalno 12 ako bez greške urade treći test iz izabranog predmeta. Najviše 60 bodova mogu zavredeti zahvaljujući svim peticama, odnosno postignutom opštem uspehu u šestom, sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja.

Isti princip bodovanja važi i prilikom vrednovanja rezultata mature po programu za funkcionalno obrazovanje odraslih. Na testu sa zadacima iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike, biologije, istorije, geografije, fizike i hemije, ukupno će moći da ostvare najviše 40 bodova, s tim da će na pitanjima iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike moći da osvoje najviše po 14 bodova, dok će iz kombinacije zadataka preostalih prirodnih i društvenih nauka moći da zarade do 12 poena.

Ispitna procedura je istovetna za sva tri dana testiranja. Učenici su u obavezi da dođu u školu najkasnije do osam sati ujutru, što je sat vremena pre nego što počinje ispit, i sasvim dovoljno da đaci zauzmu svoja tačno određena mesta u ispitnoj sali. Osmaci maturu polažu uglavnom u fiskulturnoj ili svečanoj sali škole, a ako za to nema uslova mogu i u učionicama, ali ne mogu proizvoljno da zauzimaju klupe. Pravila nalažu da se đaci raspoređuju po azbučnom redu na osnovu jedinstvenog spiska učenika svake osmoletke, i to u klupe koje su numerisane tako da redni broj sa spiska učenika odgovara broju mesta označenom na klupi. Uz redni broj učenika uvek je naveden i naziv izabranog predmeta koji je osmak odlučio da polaže trećeg ispitnog dana. Svi učenici treba da budu raspoređeni u ispitnim prostorijama najkasnije do 8.30. Kada svi osmaci jedne škole završni ispit polažu u jednoj prostoriji, na deset učenika dežura jedan nastavnik, i to iz neke druge osnovne ili srednje škole.

Pre nego što uđu u ispitnu salu, đaci su u obavezi da ispred, na predviđenom mestu, odlože rančeve, isključene mobilne telefone, digitrone, pernice, beleške i slično, jer upotreba ovih „pomagala” nije dozvoljena na testiranju. Na ispit učenici treba da ponesu đačke knjižice, sa zalepljenom fotografijom i identifikacionom nalepnicom, pribor za rad, i to isključivo onaj koji je dozvoljen, kao i flašicu vode. Grafitna olovka, gumica i hemijska koja piše plavo potrebni su im za rešavanje testova iz srpskog (maternjeg) jezika i iz izabranog predmeta, dok je za matematiku potrebno da donesu i geometrijski pribor: lenjir, trougao i šestar. Škola obezbeđuje po dve plave hemijske olovke za svakog učenika za rešavanje testova na maloj maturi.

Pojašnjenja dežurnih nastavnika na završnom ispitu osmaci mogu zatražiti isključivo pre nego što testiranje počne, a počinje tačno u devet sati i završava se u 11 časova. Učenici imaju na raspolaganju 120 minuta za rešavanje zadataka. Nemaju pravo da ispitnu prostoriju napuste u prvih 45 i poslednjih 15 minuta predviđenih za rad. Ukoliko se dogodi da osmak zakasni, odnosno dođe na ispit najkasnije do 9.30, tek po odobrenju direktora škole može da pristupi polaganju, ali bez produžavanja roka za završetak izrade testa. Preporuka je nastavnika da osmaci na ispitu prvo urade zadatke koji su im lakši, a da pre nego što predaju urađen test provere kako su odgovorili na sva pitanja i da li su sve odgovore podebljali plavom hemijskom, jer čak i ako su tačni neće se računati ako su napisani grafitnom olovkom ili hemijskom neke druge boje.

Više pitanja „na zaokruživanje” kao olakšavajuća okolnost

Olakšavajuća okolnost za osmake, ali i za sistem, ogleda se u strukturi ispitnih kombinacija koja već nekoliko godina zaredom podrazumeva većinu pitanja zatvorenog tipa, to su ona u kojima je potrebno obeležiti tačan među ponuđenim odgovorima. Iako se takvi zadaci kolokvijalno zovu „na zaokruživanje” u njima se ništa ne zaokružuje, već se doslovno plavom hemijskom boji kružić ispred tačnih odgovora. Takva su pitanja učenicima draža jer im oduzimaju manje vremena nego rešavanje zadataka otvorenog tipa, u kojima treba da smisle i napišu rešenje, a u matematici i postupak kako su do rešenja došli. „Zatvoreni” zadaci idu naruku osmacima i zbog toga što i kada nisu sasvim sigurni uglavnom mogu da prepoznaju tačne odgovore među ponuđenima. Veći broj pitanja zatvorenog tipa pogoduje i sistemu, jer njih ne pregledaju nastavnici nego softver, čime se smanjuje mogućnost omaški za koje je odgovoran „ljudski faktor”, a takvi propusti su se događali ranijih godina i zbog toga se mala matura otkako je uvedena smatra ispitom visokog rizika.

Piši-briši olovka nije dozvoljena

Upotreba takozvane piši-briši olovke nije dozvoljena na maloj maturi, jer je njeno mastilo nestabilno pri zagrevanju, što prilikom skeniranja testova za pregledanje može da dovede do nestajanja zapisa, napominje se u stručnom uputstvu za sprovođenje završnog ispita. Na završnom ispitu zabranjeno je prepisivanje, bilo kakve konsultacije i razgovor među đacima, jer će u suprotnom biti udaljeni sa ispita. Udaljeni sa ispita dobijaju nula bodova na tom testu, i računa se da ga nisu prošli, a novu priliku da po proceduri uradi i položi test sa koga je udaljen učenik će dobiti tek u avgustu. To znači da u aktuelnom junskom roku neće steći neophodan uslov da završi osnovnu i obrazovanje nastavi u željenoj srednjoj.