Uskoro otkup pšenice za robne rezerve

Uoči ovogodišnje žetve pšenice, koja uglavnom počinje početkom jula, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je da pomno prati tržišnu situaciju i preduzima mere kako bi zaštitilo interese domaćih poljoprivrednika. Ove sezone zasejane su veće površine pod pšenicom jer mnogi ratari nisu želeli da rizikuju s kukuruzom zbog prošlogodišnje suše i kasnijih problema s kvalitetom zrna. Očekuje se odličan rod žita, moguće i oko tri miliona tona, na određenim površinama i visoki prinosi. Procene stručnjaka su i da je hlebno zrno u dobrom stanju, a trenutno najveća strahovanja ratara jesu da li će otkupna cena biti za njih zadovoljavajuća budući da sve ukazuje da će ponuda pšenice biti velika.

– Bez obzira na pojedinačne istupe udruženja koja imaju svoje predloge cene nove pšenice, važno je napomenuti da na tržištu, kako u Srbiji, tako i u svetu, cena nove pšenice nikada ne premašuje cenu stare – navodi se u saopštenju ministarstva i dodaje da kada se uporede aktuelne cene u zemljama u okruženju poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske – jasno je da se one kreću u sličnom rasponu kao i kod nas, bez značajnih odstupanja.

Stručnjaci objašnjavaju da na cenu pšenice pogotovo utiču globalni faktori kao što su ponuda, potražnja i klimatski uslovi, a država ne može direktno da određuje cenu na tržištu. Onima koji imaju mogućnost savetuje se da sačuvaju deo roda jer će, kako godina odmiče, cena biti viša nego u jeku žetve.

U ministarstvu napominju da nisu ostali po strani i da su već preduzeti koraci kako bi se pomoglo poljoprivrednicima. Pokrenuta je inicijativa ka Direkciji za robne rezerve da, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice po stimulativnijoj ceni. Cilj ove mere jeste da se ublaži eventualni pritisak na tržište i obezbedi podrška ratarima. Očekuje se da će Direkcija za robne rezerve izaći sa konkretnim predlogom cene i količina koje će otkupiti pre početka žetve.

Podsetimo, prošle godine cenu žita novog roda i količine pšenice za otkup od ratara Robne rezerve su objavile u prvoj nedelji jula. Tada je ponuđena cena bila 24 dinara po kilogramu (plus PDV), a država je preko rezervi otkupila 30.000 tona pšenice domaćeg porekla „radi ostvarivanja bilansnih potreba i strateškog nivoa zaliha merkantilne pšenice”.

Ratarima se trenutno nudi od 17 do 19 dinara po kilogramu žita, što je po njihovoj računici nedovoljno. Nadležni takođe napominju kako treba imati u vid da je najbolja i najisplativija cena žitarica ona koja se ostvaruje kroz njihovu upotrebu u proizvodnji i preradi.

Ministarstvo je najavilo da će ostati u stalnom dijalogu sa proizvođačima, pratiti situaciju i reagovati u cilju očuvanja stabilnosti proizvodnje i tržišta. Nastavljena je takođe podrška setvi kroz subvencije za upotrebu sertifikovanog semena. Raspisan je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme za 2025. godinu. Svi vlasnici aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, koji uz podneti zahtev podnesu i račun o kupovini sertifikovanog semena izdat u periodu od 1. avgusta 2024. godine do dana podnošenja zahteva, mogu da ostvare pravo na podsticaj u iznosu do 17.000 dinara po hektaru. Prema objašnjenju nadležnih, podsticaj se odobrava za zasejane površine poljoprivrednog zemljišta za koje je moglo da se ostvari pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava, a najviše do 100 hektara.