Može li Trampov rok zaustaviti ratovanje

Tramp kao da je učio zanat od majstora filmske napetosti Hičkoka kako se vešto igra sa nervima celog sveta. Posle serije ratobornih upozorenja, umesto očekivane komande za vazdušni napad na Iran, američki predsednik je kupio vreme. Dao je dvonedeljni rok za obnovu pregovora sa Teheranom.

Predsednik SAD ovim potezom ne samo što je demantovao „Vol strit džornal” koji je tvrdio da je već odobrio planove za napad, rekavši kako taj list „nema pojma” šta on misli o sukobu na Bliskom istoku već je iznenadio i Izrael. Jedan izraelski obaveštajni zvaničnik izrazio je zaprepašćenje što Tramp nije doneo odluku o napadu, na ovaj ili onaj način: „Ovo nam ne pomaže”, izjavio je za Si-En-En.

Tramp i njegovi savetnici nadaju se da će Iran da popusti pod stalnim izraelskim napadima i gubicima u svom raketnom arsenalu i da će prihvatiti ranije odbijene uslove koji uključuju i obustavu obogaćivanja uranijuma.

„Mislim da je predsednik jasno stavio do znanja da uvek želi da da prednost diplomatiji. Ali verujte mi, predsednik se ne plaši da upotrebi silu ako je potrebno”, izjavila je portparolka Bele kuće Karolina Livit.

Ali uoči jučerašnjeg sastanka sa šefovima diplomatije Velike Britanije, Nemačke i Francuske u Ženevi iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da Teheran neće održavati nikakve pregovore sa Amerikom dok traje izraelska agresija na Iran.

„SAD je partner u izraelskom zločinu protiv Irana. Nema mesta za pregovore s nama dok se izraelski napadi ne zaustave”, rekao je Arakči za iransku državnu televiziju.

Diplomatski izvori bliski razgovorima u Ženevi kažu da su evropski ministri koji su se juče sastali sa Arakčijem preneli američku ponudu o tome šta se očekuje – potpuno zaustavljanje obogaćivanje uranijuma. Procena zapadnih stratega je da je Iran na korak do tog da napravi nuklearnu bombu. Za Teheran je zaustavljanje svih ovih aktivnosti do sada bila „crvena linija”. Trenutno se obogaćuje uranijum do 60 odsto, što je daleko iznad onoga što je potrebno za civilni nuklearni program.

Jedan neimenovani iranski zvaničnik juče je rekao da je Teheran spreman da razgovara o ograničenjima u vezi sa obogaćivanjem uranijuma. Ali, prema njegovim rečima, nulta stopa obogaćivanja će sigurno biti odbijena, posebno u trenutku kada su u toku izraelski napadi.

U Beloj kući su poslednjih dana pažljivo razmatrali vojne opcije koje uključuju i napade na iranske nuklearne objekte, ali Tramp ostaje zabrinut zbog potencijalnih posledica, pre svega dugoročnog uvlačenja Amerikanaca u još jedan rat na Bliskom istoku.

Međutim, mogući pregovori o diplomatskom rešenju krize u relativno kratkom vremenskom okviru izgleda da su se suočili sa početnim preprekama. Početkom nedelje u Beloj kući su se vodili razgovori o slanju izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa i potpredsednika Dž. D. Vensa u region na razgovore sa Iranom. Ali kako je Tramp postajao sve zabrinutiji da li će ovaj potez doneti očekivani rezultat, Vens i Vitkof su ostali u Vašingtonu.

Na nizu sastanaka u situacionoj sobi Bele kuće Tramp je ispitivao savetnike o verovatnoći da bi američke bombe za razaranje bunkera mogle potpuno uništiti iransko podzemno nuklearno postrojenje u Fordou i koliko dugo bi takva operacija mogla trajati, prema rečima ljudi upoznatih sa razgovorima.

Tramp je suzio broj ljudi sa kojima se savetuje u donošenju odluka da li da se SAD pridruže Izraelu u napadu na Iran. U taj najuži krug spadaju potpredsednik Dž. D. Vens, šefica kabineta Suzi Vajls, njen zamenik Stiven Miler i šef Stej departmenta Marko Rubio, koji je trenutno privremeni savetnik za nacionalnu bezbednost.

Kako primećuje En-Bi-Si njuz, u donošenju ključnih odluka po strani su ostali direktorka Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard, koja se protivi američkim napadima u Iranu, ali i ministar odbrane Pit Hegset. Umesto njih, Tramp više pita za mišljenje generala Dena Kejna, predsednika Združenog generalštaba, generala Erika Kurilu, komandanta Centralne komande SAD i direktora CIA Džona Retklifa, tvrde dva zvaničnika odbrane i bivši zvaničnik administracije.

I dok Izrael i Iran međusobno razmenjuju sve žešće vazdušne napade, Vašington „diplomatsku pauzu” koristi na pripreme za mogući američki ulazak u rat. Samo prethodnog dana najmanje 20 strateških transportnih aviona američkog ratnog vazduhoplovstva sletelo je na vojne baze na Bliskom istoku. Kako prenose agencije, avioni C-15 i C-5M su iz Evrope dopremili sisteme protivvazdušne odbrane, municiju, logističku opremu i vojnike.