Moskovska misija udovice Šinza Abea

Dok se ratu u Ukrajini ne vidi kraj, već, naprotiv, situacija opasno eskalira, na drugom kraju sveta, na Dalekom istoku, pojavio se tračak nade da će višedecenijsko sučeljavanje Rusije i Japana početi da jenjava. Reč je o teritorijalnom sporu oko Južnokurilskih ostrva koji, evo već osamdeset godina, opterećuju odnose dve zemlje, a samim tim i situaciju u čitavom regionu. To je jedan od vremenski najdužih teritorijalnih sporova u novijoj istoriji.

Posetu Moskvi gospođe Akiz Abe, udovice bivšeg japanskog premijera Šinza Abea, koji je ubijen u atentatu 2022. godine, moskovski mediji protumačili su kao mali, ali značajan nagoveštaj poboljšanja rusko-japanskih odnosa. Akiz Abe nije visoka zvaničnica Tokija, ali nije ni beznačajna ličnost čija bi se poseta ruskoj metropoli mogla zanemariti. Japanske ugledne ličnosti nisu baš česti gosti u Rusiji.

Udovica bivšeg japanskog premijera ugošćena je u Moskvi uz tretman koji se ukazuje samo osvedočenim prijateljima Kremlja. Nju je u Kremlju primio i predsednik Vladimir Putin, a sadržina njihovog razgovora upućuje na zaključak da je moguće i potrebno poboljšati odnose Moskve i Tokija. „Vaš muž je veoma mnogo učinio za razvoj rusko-japanskih odnosa i mi smo imali dobre lične odnose. Pamtim i njegov poziv da posetim Japan. Zbog svega toga veoma smo mu zahvalni i čuvamo uspomenu na njega i njegovo delo”, rekao je Putin.

Udovica bivšeg japanskog premijera takođe je imala lepe reči za predsednika Rusije. Ona je, pored ostalog, zahvalila Putinu što je tokom posete Japanu bio i u perfekturi Jamaguti, rodnom kraju njenog pokojnog supruga. Podvukla je da je Rusija veoma važan sused Japana i izrazila želju da se odnosi dveju zemalja unapređuju.

Posle susreta, Putin je u svom predsedničkom „aurusu” odvezao gošću iz Kremlja par stotina metara do Boljšog teatra, što su analitičari ocenili kao gest osobitog poštovanja prema gošći. Sekvencu je prikazao i jedan moskovski TV kanal.

Japanska agencija Kjodo ocenila je da poseta supruge bivšeg japanskog premijera Moskvi i njen susret sa Putinom može da predstavlja signal poboljšanja odnosa dve zemlje. Obavešteni izvori kažu da su najviši japanski zvaničnici znali da se planira poseta Akize Abe Moskvi, ali to nisu komentarisali.

Odnose Moskve i Tokija već punih osam decenija opterećuje teritorijalni spor oko Južnokurilskih ostrva. To je arhipelag u ruskoj Sahalinskoj oblasti dužine oko 1.300 kilometara sa 56 ostrva ukupne površine 10.355 kvadratnih kilometara na kojima se nalazi oko 40 aktivnih vulkana. Na ostrvima živi svega oko 16.700 ljudi koji se bave uglavnom ribolovom, ne računajući osoblje u ruskim vojnim objektima.

Spor se u stvari vodi oko četiri najveća ostrva ovog arhipelaga – Kunašira, Šikotana, Iturupa i Habomaija. Ostrva su izvorno bila naseljena ruskim življem u 17. i 18 veku, ali su ih polovinom 19. veka zauzeli Japanci. Ušla su u sastav Sovjetskog Saveza na osnovu ishoda Drugog svetskog rata. Japan, međutim, smatra da suverenitet nad ostrvima pripada njemu i da se radi o nezakonitoj okupaciji, što se navodi i u japanskoj „Plavoj knjizi diplomatije”. Moskva pak ocenjuje da su takve formulacije ništavne, da su Južni Kurili neodvojivi deo Ruske Federacije i da je to realnost od koje Japan ne može da pobegne. Suverenitet nad ostrvima ne podleže preispitivanju, izjavljuje se u Moskvi.

Spor je dakle suviše ozbiljan da bi poseta udovice bivšeg japanskog premijera Moskvi mogla bitnije da utiče na njegovo rešavanje i na odnose dve zemlje. Ne može se, međutim. odbaciti ni pretpostavka da ona predstavlja nagoveštaj otopljavanja odnosa između Moskve i Tokija.

Kurilska ostrva zbog svog geografskog položaja imaju za Rusiju veliki strateški značaj. Ona su, kako to pojedini analitičari kažu, „isturena straža” Rusije na Dalekom istoku, odnosno u pacifičkom regionu. Vojne baze na njima obezbeđuju sigurnost teritorije Ruske Federacije na istočnim granicama.

U uslovima kada rat u Ukrajini i dalje besni, kada je Rusija izložena raznim pritiscima i opasnostima, za Moskvu bi definitivno poboljšanje odnosa sa Tokijom predstavljalo veliko olakšanje. Rovita situacija na Dalekom istoku, Kavkazu ili bilo gde, bila bi za Kremlj nova briga i veliko opterećenje. Zato na posetu udovice bivšeg japanskog premijera Moskvi pojedini ruski mediji gledaju kao na mogući signal za poboljšanje odnosa dveju zemalja, kako to u svom komentaru ocenjuje i poznati ruski analitičar Konstantin Remčukov. Na zvaničnom nivou takvi signali se, međutim, ne uočavaju. Za sada, ni jedna strana ne odustaje od svojih stavova oko Kurilskih ostrva, a neki potezi Tokija u poslednje vreme, naročito oko rata u Ukrajini, nailaze na kritiku zvaničnika u Moskvi.

*Bivši šef dopisništva Tanjuga u Moskvi