Uelbek: Ne verujem da hrišćanstvo ima budućnost u Evropi

Poznato je da Mišel Uelbek ne daje ili bar retko daje intervjue. Pogotovo u Francuskoj. Uostalom, zbog svog duševnog mira napustio je Pariz da bi živeo u kući na selu. Nakratko je probio svoju medijsku blokadu u aprilu pojavljujući se u jednoj emisiji na televiziji gde se govorilo o smrti i gde je upozorio na antropološke posledice eutanazije.

Kada je, međutim, reč o intervjuima u kojima naširoko priča o svemu, poslednjih godina kao da više uživa u razgovorima sa stranim novinarima nego sa francuskim. Kao Pitija koja je proricala budućnost žvaćući lišće sa Apolonovog lovora, on čita budućnost u dimu svoje cigarete i razmahuje se u svojim analizama poput onih koje je nedavno pružio svojim sagovornicima u intervjuu koji je dao jednom danskom dnevniku (Information), čije je najzanimljivije delove preneo francuski „Figaro”.

U ovom dugom intervjuu koji su s njim vodila dvojica univerzitetskih profesora (jedan predaje uporednu književnost u Danskoj, a drugi je profesor nordijske književnosti u Nemačkoj), Uelbek je govorio o književnosti, religiji, politici, budućnosti čovečanstva i, neizbežno, o Putinu, Trampu, a potkačio je i poznatog francuskog intelektualca Alena Filkenkrota.

Literarni superstar u ovom razgovoru proriče nestanak hrišćanske vere.

„Ne verujem da hrišćanstvo ima budućnost u Evropi”, rekao je i dodao da ne vidi očigledne znake povratka hrišćanstva.

„I ovo kažem sa žaljenjem, jer ne želim da uništim nadu hrišćana. Volim hrišćanstvo”, izjavio je Uelbek, koji je inače ateista.

Suprotno hrišćanstvu, islam će nastaviti da raste, smatra pisac i to baš onako kako je opisao u svom romanu „Pokoravanje” iz 2015. godine.

„Naravno, teško je predvideti šta će se desiti i kada. Ali pravac je jasan”, konstatuje i dodaje da je situacija u Francuskoj „verovatno ista” kao na početku tog njegovog romana.

„Sve je počelo sa danskim karikaturama Danas, međutim, nijedan Francuz ne misli da je dobra ideja objavljivati takve karikature. Mladi ljudi su posebno veoma kritički nastrojeni; ne vide razlog da kritikuju islam i smatraju da je izuzetno neprijatno kada to neko učini. Na neki način, ubice su pobedile. Jednostavno više ne pravimo takve karikature”, rekao je Uelbek u razgovoru sa danskim profesorima.

Intervju se kreće između političkih refleksija i dugih književnih razmatranja. Uelbek je govorio o danskom piscu Hansu Kristijanu Andersenu, za čiju priču „Carevo novo odelo” kaže da sumira njegov sopstveni pristup književnosti. Uelbek se prepoznao u liku dečaka koji na kraju knjige osuđuje nagost vladara, žrtvu prevaranata i sopstvene gluposti.

„Činjenica da su ljudi oko mene imali pogrešnu percepciju stvari bila je važna pokretačka snaga u mom pisanju”, rekao je, a svoje sopstveno pisanje opisao kao „ekspresionističko”, jer je sačinjeno od širokih kontrasta, uz rizik, priznaje, da izgubi suptilnost.

„Potrebni su mi nedvosmisleni pozitivni i negativni likovi”, priznaje pisac.

Na političkom frontu Mišel Uelbek samo delimično veruje u uticaj „voukizma”.

„Znam da postoje ljudi koji su ’voukisti’, ali ih nikada nisam upoznao. Voukizam, zar to nije pomalo urbana legenda?”, pita se on.

Još manje veruje u trijumf ideja koje promoviše desnica.

„Žao mi je, ali nisam to primetio. Levica i dalje dominira”, tvrdi on.

U razgovoru se neminovno došlo i do Donalda Trampa.

„Tužno je to što on nije dobar čovek. Ali izolacionistička politika mi savršeno odgovara”, kaže romanopisac, kojeg više zanima slučaj milijardera Ilona Maska, čije ga kontroverzne izjave o robotima i veštačkoj inteligenciji intrigiraju.

„Ne razumem šta misli. Možda je to zato što je veoma inteligentan, pa ga ne mogu pratiti. Ali bih želeo da razgovaram sa njim”, izjavio je o Masku.

Kada su mu profesori s kojima je razgovarao ukazali da je francuski intelektualac Alen Filkenkrot dijagnostikovao slabljenje uloge književnosti, Uelbek ga je maltene ismejao rečima: „Tipično za Filkenkrota. On stalno ima potrebu da zbog nečega kuka.”

Naprotiv, Uelbek ne deli ovu zabrinutost. I ne samo što smatra da uticaj književnosti nije oslabio već, uprkos svemu što se dešava, smatra da nema razloga za strah od budućnosti. Svaka epoha ima svoje iskušenje, smatra on.

Kada ga pitaju o potrebi za jakom Evropom, Uelbek odgovara: „Rusija nas neće napasti. Čak ni u snu. Putin ne predstavlja opasnost ni za Dansku, ni za Francusku. Ne plašim se Putina.”

A odmah potom daje i objašnjenje: „Sa baltičkim zemljama je drugačije. Mislim da Putin ima veoma konkretan plan. Ne radi se o ponovnom stvaranju Sovjetskog Saveza, već o zauzimanju manje ili više značajnih teritorija.”