Invalid ni na pet minuta

– Zašto parkiraš automobil na mesto rezervisano za invalide ako nemaš nalepnicu i nisi invalid – pitao je vozač sa jasno istaknutom nalepnicom drugog vozača koji je napravio prekršaj.

– Stao sam samo na pet minuta – odgovorio je ovaj, ne nameravajući da se pomeri iako je upravo uhvaćen u prekršaju. – Samo pet minuta, čekam ženu da uzme dokument, pomeriću se – nastavio je da istrajava znajući da u najprometnijoj gradskoj ulici nema mesta za parking i, ako bi se pomerio, ne bi imao gde da stane.

– Da li bi u tom slučaju prihvatio da budeš invalid na samo pet minuta – mirno je uzvratio vozač sa nalepnicom kome je ovo invalidsko mesto namenjeno, preko potrebno i praktično, koji ne može da šeta dugo i kome mesto pored ulaza u jednu instituciju najviše odgovara.

– Ne bih – odgovorio je ovaj i bez reči pomerio nepropisno parkiran automobil.

Ovo su česte situacije u našem glavnom gradu, a verovatno i u drugim mestima. Da li zbog nedostatka vozačke kulture ili nedovoljnog kažnjavanja, tek parking-mesta za invalide često koriste i vozači bez nalepnice jer nemaju gde drugo da stanu. To se posebno može primetiti na parkinzima velikih trgovinskih lanaca, gde je, eto, svejedno gde će ko stati „pošto ima dovoljno mesta”. Ne, parking za invalide je ciljano postavljen i obeležen na mestima koja najviše odgovaraju osobama sa posebnim potrebama. Ona su obično bliže ulazu kako bi te osobe što lakše obavile posao. Ona ne treba da se koriste zato što mi „treba pet minuta”, „što je vrućina”, „što nema mesta za parking”, „što vozim dete, a napolju je upravo pljusak i nemam kišobran”... Ona su rezervisana i, ako ne biste bili invalid ni na samo jedan minut, nemojte se ni zadržavati ni parkirati na invalidskom mestu. Ni minut, ni pet minuta.