Milatović: Ne smemo zaboravi ni interes svojih građana

Od našeg dopisnika

Podgorica – Dok ministar spoljnih poslova Crne Gore, Ervin Ibrahimović, u Lastvi Grbaljskoj poklanja Dom kulture za potrebe manjinske hrvatske zajednice, u Boki Kotorskoj i sa hrvatskim kolegom dogovara koliko novca Crna Gora treba da isplati na ime nematerijalne odštete za oko 150 bivših hrvatskih zarobljenika iz kasarne Morinj, predsednik Crne Gore Jakov Milatović upozorava: „Evropska budućnost Crne Gore ne sme biti talac zaborava prema našim žrtvama i političke selektivnosti.”

Iz kabineta predsednika saopšteno je da je „želja većinske Crne Gore da postanemo odgovorna i evropska država, i građani očekuju posvećenost reformama koje vode zatvaranju pregovaračkih poglavlja i ostvarenju jasnog cilja – članstva u Evropskoj uniji do 2028. godine”. Dodaje se i da, „iako kao država prihvatamo odgovornost za zatočenike iz Morinja, želimo da podsetimo da je za njih jedino odgovoran tadašnji režim, koji se danas pravi nevin”.

 „Takođe, ne bismo voleli da je u kontekstu pregovora koji se vode o vansudskim naknadama za zatočenike logora Morinj zapravo reč o kompenzaciji za usvajanje Rezolucije o Jasenovcu. Dodatno, kada bi Crna Gora istinski vratila fokus na EU integracije i reforme, pokazala bi istu odgovornost i prema svojim građanima koji su prošli kroz patnje i nepravdu – poput zatočenika iz logora Lora i njihovih porodica”, piše u saopštenju predsednika Crne Gore.

Ističe se i da je zato „važno da Crna Gora, u rešavanju otvorenih pitanja sa Hrvatskom ili bilo kojom drugom državom, ne zaboravi ni interes svojih građana i posvećenost temeljnim reformama”.

Očigledno je da Crna Gora pokušava da udovolji svim zahtevima zvaničnog Zagreba kako bi rešila sporna pitanja koja opterećuju odnose dve države. Najpre je rešen spor oko Doma kulture u Tivtu (na samoj obali), tako što je Crna Gora objekat poklonila susednoj državi, uz nadu da je time korak bliže zatvaranju poglavlja 31 i bržem napredovanju ka Briselu. Sada se očekuje da se odrekne i školskog broda „Jadran”, koji je po svim domaćim i međunarodnim zakonima vlasništvo Podgorice, da odustane od graničnog spora i prepusti poluostrvo Vrh Oštra (poznatije kao Prevlaka), da promeni ime bazena u Kotoru, i na kraju – da isplati nekoliko miliona evra hrvatskim zatvorenicima iz Morinja.

Za sada se ne zna ima li Hrvatska još neki zahtev, ali se veruje da, ukoliko ih bude, neće imati problema da dobije „zeleno svetlo”.

Kabinet ministra Ibrahimovića za sada ne saopštava koliko će Crna Gora tačno isplatiti hrvatskim vojnicima, ali domaći mediji navode da će se najverovatnije raditi o sumi između 15 i 17 miliona evra. Ono što izaziva čuđenje jeste činjenica da zvanične vlasti u Crnoj Gori nigde ne pominju da su, prema odlukama crnogorskih sudova, zarobljenicima iz Morinja već isplaćena znatna materijalna sredstva. Kroz više sudskih presuda, Crna Gora je priznala odgovornost za neosnovano lišavanje slobode ratnih zarobljenika u Morinju, koji je funkcionisao od oktobra 1991. do avgusta 1992. godine. Do 2018. godine Crna Gora je isplatila oko 1,43 miliona evra na ime nematerijalne štete za najmanje 145 do 200 bivših zarobljenika, u iznosima koji su se kretali od 20.000 do 30.000 evra po osobi. Istovremeno, pojedini postupci za naknadu štete još uvek su u toku, dok su neki tužioci najavili i reviziju pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. To što su crnogorski rezervisti mučeni u hrvatskom logoru Lora, što ne smeju da uklone tablu sa poražavajućim sadržajem za dostojanstvo jednog naroda koje je postavio nekadašnji predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić, sada savetnik Ibrahimovića – kao da nije poželjna tema, jer izgleda da na putu ka Evropi nema cene. A da li će Crnu Goru zbog takvog odnosa prema sopstvenim građanima više ceniti u porodici evropskih naroda – ostaje da se vidi.