Izolacija štedi

Toplotna izolacija utiče ne utiče samo na kvalitet stanovanja, osećaj ugodnosti i komfora već i smanjenje troškova za energiju, emisije štetnih gasova ali i zaštitu od pojava vlage, smrzavanja ili pregrevanja noseće konstrukcije. Na toplotnu zaštitu zgrade utiču debljina sloja toplotne izolacije i toplotna provodljivost materijala (W/mK). Ponuda termoizolacionih materijala je raznolika i dele se na organske i neorganske. Od neorganskih se najčešće koristi mineralna vuna (kamena i staklena), dok su među organskim materijalima najpopularniji ekspandirani/ekstrudirani polistiren, neopor. Materijali koji takođe imaju termoizolaciona svojstva  su glina, perlit, vermikulit, kokos, pamuk, lan, drvena vuna, celuloza, pluta, slama. Sve veća potražnja za termoizolacionim materijalima u većim debljinama dovela je do razvoja novih tehnologija pa se mogu  još naći transparentna i vakumska toplotna izolacija. Transparentna izolacija omogućava prijem sunčeve energije i prenos u zgradu i sprečava gubitke toplote iz zgrade kao i klasična izolacija. Vakumska izolacija se izrađuje u modularnim panelima a zbog izolacionih svojstava potrebne su znatno manje debljine za ista toplotna svojstva. Ova izolacija je, još uvek, vrlo skupa i primenjuje se najviše kod sanacija objekata gde nije moguće ugraditi veće debljine izolacije zbog, recimo spomeničke vrednosti objekta. 

Cilj sveobuhvatne uštede energije a time i zaštite okoline jeste stvaranje preduslova za sistematsku sanaciju i energetsku rekonstrukciju postojećih i povećanje obavezne toplotne zaštite novih zgrada. Prosečno izolovane stare kuće godišnje troše 200-300 kilovat-časova po metru kvadratnom energije za grejanje, standardno izolovane oko 100, a savremene nisko energetske kuće oko 40 kilovat-časova po metru kvadratnom, i manje. Energijom koja se potroši u standardno izolovanoj kući mogu da se zagreju 3-4 niskoenergetske kuće ili 7-8 pasivnih kuća.

Više od 75 odsto zgrada u Srbiji napravljeno je pre 1980. godine . Na ovim objektima moguće su uštede i do 80 posto. Sve zgrade koje se grade, prodaju ili iznajmljuju biće sertifikovane, a podaci o godišnjoj potrošnji energije za grejanje zgrada biće izloženi ili dati na uvid. Jednostavno poređenje energetskih karakteristika zgrada omogućiće građevinskoj industriji da koristi te podatke kao sredstvo marketinga, a kuće i stanovi sa manjom potrošnjom vredeće više.  

Investicija se brzo isplati

• Zamenite prozore i spoljna vrata toplotno efikasnijim (preporuka U(k) prozora: 1,1-1,8 W/m

• Termoizolujte spoljni omotač kuće, sve fasadne zidove, podove i krovnu tavanicu prema negrejanim prostorima

• Izgradite vetrobran na ulazu u kuću

• Sanirajte i obnovite dimnjak

• Izolujte grejne cevi i rezervoar za toplu vodu

• Izanalizirajte sistem za grejanje i ako je potrebno zamenite ga energetski efikasnijim i kombinujte ga sa sistemima koji koriste obnovljive izvore energije.

Neizolovani zid od šupljeg opekarskog bloka debljine 19 santimetara, obostrano malterisan ima koeficijent prolaska toplote 1,67 W/m²K. Kroz jedan kvadratni metar ovakvog zida prolazi godišnje oko 150 kilovat-časova, što predstavlja potrošnju od oko 15 litara lož-ulja po kvadratu zida godišnje. Ukoliko ovakav zid izolujemo sa samo 10 santimetara termoizolacije sa spoljne starne koeficijent prolaska toplote smanjiće se na 0,32 W/m²K, što predstavlja gubitak od oko 30 kWh, ili jedva oko tri litra lož-ulja po kvadratu zida godišnje, što je smanjenje potrošnje od pet puta i ušteda 80 odsto energije koja se sada troši. Nedovoljna toplotna izolacija ne samo što uzrokuje povećanje toplotnih gubitaka zimi i neefikasno hlađenje leti već usled hladnih zidova dolazi do kondenzacije i pojave buđi.

Delovi omotača zgrade

• spoljni zid, spoljni zid prema terenu

• zid između grejnih prostora različitih korisnika,

• zid prema negrejanom prostoru

• pod na terenu

• pod prema negrejanom podrumu

• međuspratna konstrukcija koja odvaja različite korisnike,

• tavanica prema negrejanom tavanu,

• ravni i kosi krov iznad grejnog prostora,