Kome smetaju srpska deca na Gazimestanu

Gračanica, Gazimestan – Vidovdansko jutro dočekalo je ljude ispred manastirskih kapija u Gračanici. Među velikom grupom koja ulazi je i sveštenik Predrag Šćepanović i sa njim sto hodočasnika iz Crne Gore. Kažu da je sve popunjeno za pola sata od trenutka kada su objavili vest o putu za Gračanicu i Gazimestan. U vestima koje proteklih nekoliko dana stižu sa Kosova i Metohije ne pominje se ona u kojoj se kaže da u Gračanici više nema slobodne sobe ili kreveta gde se može prekonačiti. U Velikoj Hoči je noć uoči Vidovdana bilo više gostiju nego lokalnih stanovnika. Šta to privlači ove ljude da, u nesigurnim vremenima, u strahovima i incidentima dolaze na Kosovo i Metohiju?

„Da nam nisu branili zastavu, ne bismo mi ovu doneli”, govori jedan mlađi čovek i smeje se, i pokazuje na veliku trobojku sa ocilima iznad glavnih manastirskih vrati. Manastirska porta se puni i različite grupe ljude, sa različitim porukama na majicama, kao i svake godine žele nešto da kažu o sebi, o svojim idejama, o Vidovdanu, o jedinstvu. Te poruke se menjaju iz godine u godinu i većinom nemaju nikakav politički sadržaj.

Do početka liturgije gotovo je sve puno, a mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije Mićović govori u besedi o žrtvi kosovskih junaka, o ličnosti kneza Lazara koja je, kako u jednom trenutku kaže bila „puna dobrote”, kao i da je takva ličnost mogla kada je za to došao čas da brani prošlost, sadašnjost i budućnost. U njegovoj besedi je istaknuta važnost žrtve, moralne pobede, ljubavi, hrabrosti i narodnog zajedništva.

Otuda se, na Kosovu i Metohiji, uprkos svemu dešava čudo jer „ljudi odavde odlaze ohrabreni”. Mitropolit Joanikije se pozvao na primer kosovskih Srba i istakao da „mržnja nije ušla u srca njihova”.

Ispred glavnog ulaza u gračanički hram stoji četvoro slovenačkih vojnika. Oni stalno tuda patroliraju, a na pitanje: „Zašto ne uđete unutra?”, odgovaraju da im je zabranjeno od viših struktura. Kome je dozvoljeno, potpuno je jasno: da li Kfor ne želi da bude svedok akcija kosovskih bezbednosnih organa? Priveli su organizatora hodočasničke grupe koja je imala majice crvene, plave i bele boje i natpis Ujedinjena Srbija. Kreće se na Gazimestan.

Na svakoj raskrsnici od Gračanice do mesta Kosovske bitke stoje kosovski policajci. Spomenički kompleks izgleda kao da je pod nekom vrstom opsade i u njega se može ući kroz nekoliko redova metalnih ograda. Odmah na početku okupljanja uhapšeni su jedan od čelnika Srpske demokratije Stefan Veljković i jedan navijač Crvene zvezde. Reka ljudi prolazi kroz špalire policije i gvožđa sve do ulaza i spomeničkog prostora ograđenog bodljikavom žicom. Hodočasnici, vernici, građani temeljno se pretresaju i Gazimestan se puni. Od početka pandemije virusa korona pa do danas na Gazimestanu se nije okupio veći broj Srba. Dolaze mitropoliti i episkopi Srpske pravoslavne crkve pod policijskom pratnjom, svečano i tiho. Čuje se samo dron policije koji se bori sa vetrom oko spomenika Aleksandra Deroka. U daljini je i drugi veći dron, teritorija je pokrivena sa više prstenova. Zvuk drona i „vječnaja pamjat” mešaju se na Gazimestanu, a vladika pakrački i slavonski Jovan govori da su Gazimestan i Kosovo srpska gora hrama, i da je Sveti knez Lazar na ovom mestu sreo Boga kao što su Boga sreli Avram, Isak i Jakov.

Profesorka književnosti Mira Mraović je na Gazimestan došla iz Beča. Ima 79 godina i sebi, i svojim davnim učenicima je ispunila želju. Osamdesetih godina su joj zabranili da, zbog bezbednosti, dođe sa učenicima na Kosovo. Danas, posle toliko vremena, krepka i odlučna ima snage da bude tu i da za sebe i svoje đake ima i suzu i molitvu: „Ispunio mi se san!”. Sve se lagano završava, neki mlađi svet počinje da peva pesme o Kosovu, masa lagano odlazi i gazimestanski san se pretvara u košmar.

Odjednom se u masi čuje vriska, ljudi se okupljaju. Porodica i deca plaču – otac je odveden. Bili su u Gračanici, tamo su na tezgama igračke i dete je kupilo plastični pištolj. Pokušavaju da ih smire – „pomozite nam, molim vas!”

Jedan hodočasnik sa crnogorskom kapom je odveden, onda mladić u crnogorskoj narodnoj nošnji, u Gračanici je bio sa zastavom Kraljevine Crne Gore, na kojoj ćirilicom piše Zeta, jednog čoveka sa presavijenom zastavom odvode, izgleda je nije ni razvio....

Uzimaju maloletnu devojčicu, i opet vriska, i opet zapomaganje i usko grlo u špaliru kosovske policije se komeša. Otac je kleknuo na kolena ispred policije i počeo da viče: „Pucajte, pucajte!” Onda su shvatili da je previše i vratili dete.

Kamere čekaju, i većina koja odlazi sa Gazimestana se pita: ko je sledeći? Prema različitim informacijama uhapšeno je oko petnaest ljudi i svako je imao svoj „razlog”.

U Gračanici ispred policijske stanice incident, provokacije Albanaca, policija odvodi, na sat vremena, četvoro ljudi.

Na kraju dana u Gračanici dečja predstava iz Subotice, deca, roditelji – život!

Uprkos svemu ostaje pitanje: kome smetaju ova deca, kome smetaju ljudi i njihove pesme u prostoru ograđenom žicom, kome smetaju oni koji Gazimestan vide kao mesto svog susreta sa Bogom i slobodom.