Pravila igre za poverenje

Kao i mnoge druge zemlje, mislili smo da nas kriza neće pogoditi. Početni optimizam pokazao se potpuno neopravdanim. Potres koji je urušio vrh finansijske piramide izazvao je „finansijski cunami” koji se širi po celom svetu. Strani kapital se povlači, berze akcija beleže drastičan pad, pristup novim međunarodnim kreditima drastično je sužen, marže nahartije od vrednosti i kredite su utrostručene. Sekundarni efekti krize proizvode veoma široke i bolne efekte na zemlje koje nisu imale aktivnog učešća u inicijalnoj finansijskoj krizi. Brzi ekonomski rast i snažna makroekonomska pozicija nisu dovoljni da se prevladaju efekti drastičnog smanjenja likvidnosti, pada tražnje i negativnih očekivanja.

Krivca nije lako naći pošto na nivou međunarodnog finansijskog sistema ne postoje jasno definisani stabilizatori ni institucije zadužene da spreče panični strah i stampedo povlačenja na znak ozbiljne krize.

Konkretne mere:

1. Pragmatski sadržaj interventnog paketa: Svi interventni paketi uključuju pragmatsku kombinaciju monetarne i fiskalne politike, ali i mere dograđivanja regulatornih i širih institucionalnih aranžmana za finansijska tržišta i instrumente da bi se povratilo poverenje investitora. Za Srbiju je kompletiranje reformi i institucionalnih aranžmana posebno važno.

2. Unaprediti koordinaciju: Pitanje koordinacije ekonomske politike na nacionalnom i globalnom nivou postavlja se u oštrom vidu. U odsustvu koordinacije (saradnje) učesnici sistematski biraju lošije rešenje. To bi parlamentarne stranke trebalo da znaju i destruktivni politički rat zamene koordinacijom između zakonodavne, izvršne i monetarne vlasti.

3. Obezbediti neophodan nivo likvidnosti: Na prvom mestu je gašenje požara finansijske krize i zaustavljanje negativnih posledica kolapsa likvidnosti usled paničnog povlačenje banaka i investitora. Pored ozbiljnih injekcija likvidnosti na nacionalnom nivou, MMF je na globalnom nivou obezbedio 250 milijardi dolara za podršku likvidnosti putem novog instrumenta (Short-Term Liquidity Facility). Narodna banka Srbije ima obavezu da obezbedi potreban nivo likvidnosti i neophodne instrumente da to ostvari.

4. Podržati restrukturizaciju finansijskog sektora i preokrenuti očekivanja: Ključne mere su preuzimanje rizične aktive, pomoć u rekapitalizaciji banaka (koje su već očistile svoje knjige) i obezbeđenje adekvatnog sistema garancija (uključujući osiguranje štednih uloga). Pošto su nepoverenje i neizvesnost bitne dimenzije ove krize neophodno je da se saopšte pravila igre i u najvećoj mogućoj meri izbegnu nejasnoće oko mera koje se preduzimaju. Glavna provera uspešnosti ove mere je promena ponašanja investitora i stanovništva (kod kuće i u dijaspori, odakle u zemlju stiže zamašna suma doznaka). Poseban značaj ima osiguranje štednih uloga. Štediše nisu investitori. Oni ulažu sredstva očekujući fiksnu kamatu i nulti rizik. Štedni depoziti su ugaoni kamen kreditnog potencijala bankarskog sistema. Osigurana vrednost uloga mora da bude dovoljno visoka da ne provocira paničnu reakciju štediša u slučaju krize.

5. Održati i podržati ekonomski rast: U uslovima ove krize dometi monetarne politike brzo su iscrpljeni bez pravih efekata na domaću tražnju. Većina analitičara (nezavisno od prethodnih teorijskih ubeđenja) počela je da govori o neophodnosti paralelnog, koordinisanog i efektivnog fiskalnog stimulusa. Na globalnom nivou govori se o ukupnom fiskalnom stimulusu od oko dva odsto svetskog BDP-a pri ovom nivou pada autputa. Uslov je da bude ciljno usmeren i da ga preduzimaju zemlje koje imaju dovoljan fiiskalni prostor za zaduživanje. Kod nas su mišljenja oštro podeljena: Jedni su bezrezervno za što veći i razuđeniji fiskalni stimulus, a drugi sasvim protiv. A rešenje je, kao i obično, negde u sredini. Ja sam protiv ex ante odricanja od korišćenja fiskalnog stimulusa, ali sam podjednako protiv neodgovornog korišćenja ovog instrumenta (kako po obimu, tako i po nameni). Svaki dinar (evro ili dolar) fiskalne ekspanzije za kojim danas posegnemo biće sutra javni dug koji ćemo morati da vratimo (sa kamatama). Zato unutar obima moguće fiskalne ekspanzije, moramo pažljivo da merimo koliki ćemo i kakav fiskalni stimulus da odaberemo.

6. Smanjiti dejstvo krize na najosetljivije delove stanovništva: Pored postojećih socijalnih programa, očekivani porast fiskalnih rashoda mogao bi da bude usmeren na pojačanu socijalnu zaštitu i prioritetnu infrastrukturu od presudnog značaja za dugoročni održivi i socijalno inkluzivni ekonomski rast uključujući investicije u znanje i čiste tehnologije.

7. Ukloniti ključne institucionalne izvore krize: Na nešto duži rok potrebno je (u skladu sa detaljnim preporukama G20) proširiti i pojačati kontrolu finansijskih institucija, značajno unaprediti računovodstvene standarde za utvrđivanje boniteta pojedinih finansijskih instrumenata i upotpuniti i osavremeniti regulativu finansijskih tržišta.

Glavni urednik časopisa ,,Finansije”, profesor 
Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju