Su­kob vla­de i cr­kve u Jer­me­ni­ji

Jer­me­ni­ju po­no­vo po­tre­sa­ju ne­mi­li do­ga­đa­ji ko­ji op­te­re­ću­ju ina­če ro­vi­tu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u ze­mlji. Po­sle bol­nog po­ra­za u ra­tu s Azer­bej­dža­nom i gu­bit­ka Na­gor­no-Ka­ra­ba­ha, sa­da je u pi­ta­nju su­če­lja­va­nje na do­ma­ćoj sce­ni iz­me­đu ak­tu­el­ne vla­sti, od­no­sno pre­mi­je­ra Ni­ko­la Pa­ši­nja­na i ve­li­ko­do­stoj­ni­ka Jer­men­ske apo­stol­ske cr­kve.

U Je­re­va­nu je, na­i­me, uhap­šen ar­hi­e­pi­skop ove cr­kve Ba­grat (gra­đan­sko ime Vaz­gen Gal­sta­njan) pod op­tu­žbom da je pri­pre­mao te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je, dr­žav­ni udar i na­sil­nu pro­me­nu vla­sti. Ba­grat je ina­če li­der opo­zi­ci­o­nog po­kre­ta „Sve­ta bor­ba”, član je Vr­hov­nog sa­ve­ta Jer­men­ske apo­stol­ske cr­kve i na­la­zi se na če­lu jed­ne epar­hi­je na se­ve­ro­za­pa­du ze­mlje. U po­li­tič­kim kru­go­vi­ma po­znat je kao po­li­tič­ki pro­tiv­nik pre­mi­je­ra Ni­ko­la Pa­ši­nja­na. Vla­sti su pre­tra­ži­le sta­no­ve ar­hi­e­pi­sko­pa i sto­ti­nak nje­go­vih pri­sta­li­ca, osum­nji­če­nih za sa­u­če­sni­štvo u pri­pre­ma­nju dr­žav­nog uda­ra. Pod­ne­to je dva­de­se­tak kri­vič­nih pri­ja­va, a 16 lju­di je uhap­še­no.

Dr­žav­ni is­tra­žni ko­mi­tet op­tu­žio je Ba­gra­ta da je za­jed­no s dru­gim pri­sta­li­ca­ma „Sve­te bor­be” pla­ni­rao da na ne­u­sta­van na­čin i me­to­da­ma te­ro­ra pri­gra­bi vlast. Pri­pre­mao je or­ga­ni­zo­va­nje an­ti­dr­žav­nih sku­po­va i for­mi­ra­nje par sto­ti­na „udar­nih gru­pa” od po dva­de­se­tak čla­no­va, uglav­nom biv­ših voj­nih li­ca, ko­ji bi se, ko­ri­ste­ći ne­za­do­volj­stvo tre­nut­nom si­tu­a­ci­jom u ze­mlji, oku­plja­li u po­god­nom tre­nut­ku is­pred zda­nja vla­de i dru­gih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja u Je­re­va­nu, i zva­nič­nim zda­nji­ma u dru­gim gra­do­vi­ma, ka­ko bi stvo­ri­li ha­os u ce­loj ze­mlji. Is­tra­žni ko­mi­tet sma­tra da im je bi­la na­me­ra da iza­zo­vu da do­đe do ljud­skih žr­ta­va, na­ne­su ma­te­ri­jal­nu šte­tu gra­đa­ni­ma, iza­zo­vu sa­o­bra­ćaj­ne ne­sre­će i pa­ra­li­sa­nje sa­o­bra­ća­ja. Jer­me­ni­ja je ta­ko po­šla sto­pa­ma svog su­se­da Gru­zi­je, či­je su vla­sti pre vi­še me­se­ci po­hap­si­le ne­ko­li­ko opo­zi­ci­o­nih li­de­ra ko­ji su pre­ti­li da će nji­ho­ve pri­sta­li­ce blo­ki­ra­ti glav­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce u ze­mlji.

I dok Pa­ši­njan iz­ja­vlju­je da su vla­sti spre­či­le pla­no­ve „kri­mi­nal­nog oli­gar­hskog sve­šten­stva”, ar­hi­e­pi­skop Ba­grat je pre­ko svog advo­ka­ta op­tu­žio Pa­ši­nja­na za kle­ve­tu i laž.

„La­ži­ma vlast ni­šta ne mo­že da ura­di, osim što ob­ma­nju­je na­rod i ši­ri dez­in­for­ma­ci­je”, ka­že Ba­grat. Do­dao je da se sa­da­šnjoj vla­sti bli­ži kraj i da će „sve bi­ti u re­du”.

Po­li­tič­ki i lič­ni su­kob Pa­ši­nja­na i Ba­gra­ta ni­je no­vi­jeg da­tu­ma. Ne­sla­ga­nja i ne­tr­pe­lji­vost po­če­li su još pro­šle go­di­ne, kad je ar­hi­e­pi­skop osno­vao udru­že­nje „Ta­vus u ime na­ro­da”, ko­je se ka­sni­je tran­sfor­mi­sa­lo u „Sve­tu bor­bu”. Po­vod je bi­la od­lu­ka vla­sti u Je­re­va­nu o de­mi­li­ta­ri­za­ci­ji i de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce sa Azer­bej­dža­nom i pre­da­ji do­ju­če­ra­šnjem ne­pri­ja­te­lju če­ti­ri po­gra­nič­na se­la Ta­vu­ske obla­sti. Ži­te­lji ove obla­sti or­ga­ni­zo­va­li su pro­te­ste i zah­te­va­li ostav­ku Pa­ši­nja­na, a vla­sti su sa­op­šti­le da su od­lu­ku do­ne­le te­ška sr­ca i bi­le pri­nu­đe­ne na kom­pro­mis, jer je Jer­me­ni­ja pre­tr­pe­la voj­ni po­raz bez po­mo­ći i po­dr­ške sa stra­ne. Je­re­van je bio po­seb­no ki­van na Mo­skvu, i tu „iz­da­ju” joj ni­je opro­stio. Su­spen­do­vao je član­stvo u Or­ga­ni­za­ci­ji do­go­vo­ra o ko­lek­tiv­noj bez­bed­no­sti (ODKB) i okre­nuo se ja­ča­nju sa­rad­nje sa za­pad­nim ze­mlja­ma.

Po­zna­va­o­ci pri­li­ka ka­žu da ni­je reč sa­mo o lič­nom su­ko­bu ar­hi­e­pi­sko­pa Ba­gra­ta i pre­mi­je­ra Pa­ši­nja­na, ne­go o kon­flik­tu jer­men­ske vla­de i cr­kve. Ver­ski vrh odav­no kri­ti­ku­je po­li­ti­ku pre­mi­je­ra. Još 2020. go­di­ne, po­sle po­ra­za Jer­me­ni­je u ra­tu s Azer­bej­dža­nom oko Na­gor­no-Ka­ra­ba­ha, ka­to­li­kos (vr­hov­ni cr­kve­ni po­gla­var) svih Jer­me­na Ga­re­gin Dru­gi po­zvao je Pa­ši­nja­na da pod­ne­se ostav­ku, što je pre­mi­jer od­bio re­kav­ši da cr­kve­ni ve­li­ko­do­stoj­ni­ci istu­pa­ju u ulo­zi „age­na­ta uti­ca­ja”. Pa­ši­njan tvr­di da „cr­kva ne­ma pro­blem s njim ne­go s Bo­gom”, a po­sma­tra­či ne is­klju­ču­ju mo­guć­nost da na­red­ni uda­rac mo­že bi­ti na­net vr­hov­nom cr­kve­nom po­gla­va­ru Ga­re­gi­nu Dru­gom.

Oko sve­ga to­ga, tre­ba ima­ti na umu či­nje­ni­cu da je Jer­men­ska apo­stol­ska cr­kva ve­o­ma po­pu­lar­na u na­ro­du i da igra zna­čaj­nu ulo­gu u ver­skom i dru­gim obla­sti­ma ži­vo­ta. Jer­me­ni­ja je pr­va ze­mlja u sve­tu ko­ja je pro­gla­si­la hri­šćan­stvo kao dr­žav­nu re­li­gi­ju. Cr­kva je na­zva­na apo­stol­skom jer sma­tra svo­jim osni­va­čem dvo­ji­cu od 12 apo­sto­la Isu­sa Hri­sta – Var­to­lo­me­ja i Fa­de­ja.

Ka­ko će se si­tu­a­ci­ja da­lje od­vi­ja­ti ni­je po­zna­to. Iz­ve­sno je je­di­no to da su­če­lja­va­nje cr­kve i dr­žav­ne vla­sti op­te­re­ću­je ina­če ro­vi­te po­li­tič­ke pri­li­ke u ze­mlji, a po­ten­ci­jal­no i u či­ta­vom re­gi­o­nu.

U Mo­skvi se pa­žlji­vo pra­te naj­no­vi­ji do­ga­đa­ji u Jer­me­ni­ji, ali se Kremlj ne me­ša u ta zbi­va­nja sma­tra­ju­ći da su to nje­ne unu­tra­šnje stva­ri. „Jer­me­ni­ja nam je ve­o­ma bli­ska ze­mlja”, ka­že pred­stav­nik Kre­mlja Dmi­trij Pe­skov. Ne­ko­li­ko mi­li­o­na Jer­me­na su gra­đa­ni Ru­ske Fe­de­ra­ci­je ko­ji sa za­bri­nu­to­šću gle­da­ju na sve te do­ga­đa­je i mno­gi ne shva­ta­ju šta se ta­mo de­ša­va.

*Biv­ši šef do­pi­sni­štva Tan­ju­ga u Mo­skvi