Godina bure i velikih promena

Godina na izmaku ostaće upamćena kao izuzetno burna u fudbalskoj Srbiji, a verovatno i najteža od kako se lopta kotrlja na ovim prostorima. Počela je isplivavanjem na površinu brojnih negativnosti, koje su se godinama parložile u našem najpopularnijem sportu i prouzrokovale najveću i najdublju krizu rukovođenja nacionalnom organizacijom.

Klupko je počelo da se odmotava krajem 2007. posle neuspeha najbolje reprezentacije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Austriji i Švajcarskoj, pa su se u ovoj događaji smenjivali vrtoglavom brzinom. Višegodišnja akcija MUP-a u razotkrivanju lažiranja utakmica, korupcije i finansijskih malverzacija kulminirala je hapšenjem bivših i aktuelnih fudbalskih funkcionera. Na „udaru” zakona i pravosudnih državnih organa našli su se: Ratko Butorović predsednik Vojvodine, Milan Čabrić direktor Sportskog centra „Vujadin Boškov”, fudbalske sudije Mihailo Jeknić i Borislav Kašanski, bivši arbitar Goran Kavčić, Dragan Džajić potpredsednik FSS i nekadašnji prvi čovek Crvene zvezde, Vladimir Cvetković, bivši generalni sekretar „crveno-belih”, Miloš Marinković višegodišnji prvi administrativac kluba iz Ljutice Bogdana i Milovan Nikodinović bivši generalni sekretar Zajednice prvoligaša.

Zvezdan Terzić, prvi predsednik Fudbalskog saveza Srbije sa prefiksom nacionalni, otišao je u inostranstvo odakle je 12. marta podneo ostavku. Za njim je 4. marta raspisana poternica, a u fudbalskoj organizaciji su 14. aprila raspisani prvi prevremeni izbori na svim nivoima.

Do 15. jula Savezom je rukovodio kolektivni organ Odbor za hitna pitanja, a onda je na Skupštini javnim glasanjem za novog predsednika FSS izabran Tomislav Karadžić. Dotadašnji čelnik osvajača „duple krune” Partizana i potpredsednik FSS dobio je 46 glasova 77 prisutnih članova (30 je glasalo za protivkandidata Dragana Bulića, dok je jedan bio uzdržan).

Novi vođa nacionalne organizacije već u avgustu inicirao je promenu selektora „A” reprezentacije, pa je „neuspešni” Miroslav Đukić smenjen po završetku Olimpijskih igara u Pekingu, na kojima je naša selekcija sa osvojenim bodom u tri utakmice zauzela poslednje mesto u grupi, a 12. u ukupnom plasmanu (od 16 reprezentacija). Iako nije vodio najbolji nacionalni tim ni u jednom takmičarskom susretu Đukić, koji od imenovanja nije imao ni podršku fudbalske organizacije a ni većeg dela domaće javnosti, je morao da ode. Na njegovo mesto došao je naš proslavljeni stručnjak Radomir Antić, koji je dve decenije trenersku slavu sticao u Španiji.

Dolazak vrhunskog trenera doneo je sijaset promena. Sa Antićem su, pre svega, „stigli” i nov način organizacije nacionalnog tima i ozbiljnost i profesionalnost, a to se na terenu manifestovalo igrom, kakvu je naš narod poodavno priželjkivao od svoje reprezentacije. Sa Antićem su došli i bolja atmosfera i pozitivni rezultati, pa se s nestrpljenjem očekuje nastavak kvalifikacionih duela za Svetsko prvenstvo, u koje Srbija ulazi s prvog mesta u Sedmoj grupi.

U smiraj 2008. Fudbalski savez je najavio početak izgradnje nacionalnog sportskog centra u kome će trenirati sve državne selekcije...