Година буре и великих промена

Година на измаку остаће упамћена као изузетно бурна у фудбалској Србији, а вероватно и најтежа од како се лопта котрља на овим просторима. Почела је испливавањем на површину бројних негативности, које су се годинама парложиле у нашем најпопуларнијем спорту и проузроковале највећу и најдубљу кризу руковођења националном организацијом.

Клупко је почело да се одмотава крајем 2007. после неуспеха најбоље репрезентације у квалификацијама за Европско првенство у Аустрији и Швајцарској, па су се у овој догађаји смењивали вртоглавом брзином. Вишегодишња акција МУП-а у разоткривању лажирања утакмица, корупције и финансијских малверзација кулминирала је хапшењем бивших и актуелних фудбалских функционера. На „удару” закона и правосудних државних органа нашли су се: Ратко Буторовић председник Војводине, Милан Чабрић директор Спортског центра „Вујадин Бошков”, фудбалске судије Михаило Јекнић и Борислав Кашански, бивши арбитар Горан Кавчић, Драган Џајић потпредседник ФСС и некадашњи први човек Црвене звезде, Владимир Цветковић, бивши генерални секретар „црвено-белих”, Милош Маринковић вишегодишњи први административац клуба из Љутице Богдана и Милован Никодиновић бивши генерални секретар Заједнице прволигаша.

Звездан Терзић, први председник Фудбалског савеза Србије са префиксом национални, отишао је у иностранство одакле је 12. марта поднео оставку. За њим је 4. марта расписана потерница, а у фудбалској организацији су 14. априла расписани први превремени избори на свим нивоима.

До 15. јула Савезом је руководио колективни орган Одбор за хитна питања, а онда је на Скупштини јавним гласањем за новог председника ФСС изабран Томислав Караџић. Дотадашњи челник освајача „дупле круне” Партизана и потпредседник ФСС добио је 46 гласова 77 присутних чланова (30 је гласало за противкандидата Драгана Булића, док је један био уздржан).

Нови вођа националне организације већ у августу иницирао је промену селектора „А” репрезентације, па је „неуспешни” Мирослав Ђукић смењен по завршетку Олимпијских игара у Пекингу, на којима је наша селекција са освојеним бодом у три утакмице заузела последње место у групи, а 12. у укупном пласману (од 16 репрезентација). Иако није водио најбољи национални тим ни у једном такмичарском сусрету Ђукић, који од именовања није имао ни подршку фудбалске организације а ни већег дела домаће јавности, је морао да оде. На његово место дошао је наш прослављени стручњак Радомир Антић, који је две деценије тренерску славу стицао у Шпанији.

Долазак врхунског тренера донео је сијасет промена. Са Антићем су, пре свега, „стигли” и нов начин организације националног тима и озбиљност и професионалност, а то се на терену манифестовало игром, какву је наш народ поодавно прижељкивао од своје репрезентације. Са Антићем су дошли и боља атмосфера и позитивни резултати, па се с нестрпљењем очекује наставак квалификационих дуела за Светско првенство, у које Србија улази с првог места у Седмој групи.

У смирај 2008. Фудбалски савез је најавио почетак изградње националног спортског центра у коме ће тренирати све државне селекције...