Na severu Bačke i Banata otpad se razvrstava već u kuhinji

Subotica – Sedam lokalnih samouprava severne Bačke i Banata prve su u našoj zemlji pokrenule sistem selekcije otpada tamo gde on nastaje – u domaćinstvima. U porodičnim dvorištima i kuhinjama otpad se raspoređuje u zelene i plave kante, to jest u „mokro” komunalno smeće i „suvi” otpad koji može biti recikliran.

Ovako razvrstan, odvozi se u Regionalnu deponiju, koju su zajednički formirali grad Subotica i opštine Bačka Topola, Mali Iđoš, Senta, Kanjiža, Čoka i Novi Kneževac.

„Sa sistemom dve kante, to jest selekcijom otpada na mestu nastanka, započeli smo pre dve godine prvo u Čoki, Malom Iđošu i na Paliću. Odaziv i reakcije su bili iznenađujuće dobri, već kod prvog sakupljanja u Čoki 70 odsto otpada je bilo pravilno razvrstano”, kaže za „Politiku” dr Gligor Gelert, direktor Regionalne deponije.

Sistem popularno nazvan „dve kante” primenjen je, u određenoj meri, u svim lokalnim samoupravama koje su osnivači Regionalne deponije. Prošle godine individualnim domaćinstvima deljene su plave kante i štampano „uputstvo” koji otpad se ostavlja u koju kantu.

Za sada se odnošenje kanti iz domaćinstava u Subotici radi po principu da se svake sedmice prazne zelene kante, one sa mokrim komunalnim otpadom, a svake dve sedmice u druga vozila „Čistoće i zelenila” prazne se i plave kante sa suvim, reciklabilnim otpadom. Ipak, ovim sistemom još nisu obuhvaćeni svi Subotičani, selekcija otpada još nije stigla u domaćinstva u stambenim zgradama. Za to su potrebni novi plavi kontejneri, kao i dodatna vozila „Čistoće i zelenila”.

Ideja o Regionalnoj deponiji u Subotici počela je da se razvija od 2007. i obuhvatala je sedam lokalnih samouprava severne Bačke i Banata sa oko 300.000 stanovnika. Procenjuje se da svaki od njih godišnje „proizvede” tonu otpada. Proces nastanka Regionalne deponije bio je dug i administrativno zahtevan, jer je svaka odluka i promena morala je da „prođe” kroz odlučivanje u sedam lokalnih skupština. Novac za izgradnju obezbeđen je kroz IPA projekte – EU je uložila 20,15 miliona evra, a republički budžet 3,2 miliona evra. Izgradnja je trajala od 2012. do 2018, a nakon toga krenuo je probni rad. Regionalna deponija od 2022. godine ima i integrisanu dozvolu za tretman i odlaganje neopasnog industrijskog otpada (IPPC). Osim centralne Regionalne deponije u ataru naselja Bikovo, 17 kilometara od Subotice, čiji je kapacitet 1,718 miliona tona do 2030. godine, izgrađene su i po četiri transfer-stanice i reciklažna dvorišta.

Uvođenjem sistema dve kante „Čistoća i zelenilo” prestalo je da nosi subotičko smeće na nesanitarnu deponiju „Aleksandrovačka bara”, gde je u toku prva faza njene rekultivacije. S druge strane, u Regionalnoj deponiji kako pristižu kamioni sa smećem, počinje selekcija i razvrstavanje komunalnog otpada, koji se sada odlaže u prvu kasetu koja je izolovana i ne dozvoljava zagađenje tla. Osim komunalnog i industrijskog otpada, u Regionalnu deponiju donosi se i mulj sa prečistača otpadnih voda u sklopu „Vodovoda i kanalizacije”. U Regionalnoj deponiji su na korak i od njegovog recikliranja i plasiranja na tržište.

„Prošle godine ovde je isporučeno 72.500 tona komunalnog otpada, ali kada se tome doda i industrijski i mulj, obradili smo ukupno 101.000 tona. Deo toga uspevamo da nakon sortiranja isporučimo operaterima, pre svega plastiku, PET ambalažu, papir, karton, metal. Za fabriku ’Lafarž’ pravimo neku vrstu briketa i oni ga koriste kao alternativno gorivo, jer imaju tehnologiju za njegovo bezbedno korišćenje. Za sada na tržištu obezbeđujemo šestinu svog budžeta”, kaže direktor Gligor Gelert.

Od sedam osnivača preduzeće je dobilo 180 miliona dinara subvencija. Za sada se reciklira svega četiri odsto otpada. U Regionalnoj deponiji se nadaju da će uskoro dobiti i sve potrebne dozvole od Instituta za seme u Novom Sadu, jer su posebnim postupcima uspeli da mulj sa prečistača od otpada pretvore u koristan kompost. Za to je bila potrebna i promena pravilnika i da se omogući da se od onoga što se smatralo otpadom dobija korisna materija spremna za tržište. „Mi smo već imali pozive zainteresovanih za kupovinu ovog komposta koji bi mogao da se koristi na određenim terenima”, kaže Gelert.

Bez nagrade za savesne

Sistem gazdovanja otpadom koji se primenjuje na severu Srbije ima jednu manu: za razliku od mnogih zemalja Evrope, nema stimulacije ili nagrade za one koji pedantno razvrstavaju PET ambalažu ili limenke i tako ih predaju na za to odreženom šalteru ili kiosku.

„Mi smo u preduzeću uradili ono što je u našoj moći. Onima koji na primer donose razvrstani građevinski otpad dajemo 10 puta nižu cenu za odlaganje otpada. Tako da ako je neko razvrstao svoj komunalni otpad ili građevinski šut za odlaganje plaća 200 dinara, a ne 2.000 dinara po toni”, objašnjava direktor Regionalne deponije Gligor Gelert.