Svedočanstvo o kolonijalizmu

Jedna od ključnih knjiga antikolonijalne misli – „Mi, surinamski robovi” surinamskog pisca i antikolonijalnog borca Antona de Koma – upravo je stigla i pred naše čitaoce u izdanju kuće „Klio” u prevodu sa holandskog Jelice Novaković Lopušine.

– Kada zastrašujuća istina o prošlosti pobudi književnost, rađaju se potresne povesti poput ove knjige. Napisana 1934. godine, zabranjena u svoje vreme, ova knjiga izuzetno je svedočanstvo o kolonijalizmu, trgovini robljem, rasizmu i otporu. De Kom piše sa moralnim uzdignućem, poetskom preciznošću i istinskom verom u ljudsko dostojanstvo. Delo o robovima Surinama nije samo istorijska optužnica, to je literatura koja menja način na koji se može gledati današnji svet – saopštava izdavač i dodaje da u vremenu kad Evropa preispituje svoju kolonijalnu prošlost, ovo delo dobija novi, živi, ovovremeni značaj.

Anton de Kom (1898–1945), čiji je otac rođen u ropstvu, surinamski je antikolonijalni pisac, pesnik i borac za nacionalna i radnička prava. Nakon završene škole za računovođe radio je neko vreme u Surinamu i na Haitiju, a 1920. godine otišao je u Holandiju. Tamo je bio politički aktivan u levičarskim i antikolonijalnim organizacijama. U tom periodu započeo je rad na knjizi „Mi, surinamski robovi”, potresnoj i odlično dokumentovanoj optužbi holandske kolonijalne vladavine u Surinamu. De Kom se početkom tridesetih godina vratio u Surinam zbog zdravstvenog stanja svoje majke. Tamo je osnovao biro, gde je radio kao savetnik za radnička prava, što ga je dovelo u sukob s vlašću, koja ga je uhapsila, optužila za pokušaj dizanja revolucije i prognala u Holandiju. Nakon nemačke okupacije Holandije priključio se holandskom pokretu otpora, ali je 1944. uhapšen. Umro je od tuberkuloze u koncentracionom logoru Nojengame.

Godine 2023. holandski ministar inostranih poslova zvanično se, u ime vlade, izvinio potomcima Antona de Koma. Tom prilikom je najavljeno i formiranje Katedre „Anton de Kom” na Slobodnom univerzitetu u Amsterdamu.