Akcijaški duh još živi

Novi Pazar – Omladinske radne brigade iz svih republika bivše SFRJ, sa oko 150 brigadira, među kojima je dvadesetak akcijaša iz Turske, nedelju dana rade na ulepšavanju Novog Pazara. Na Ribarićkom jezeru čiste obale i sakupljaju otpad koji je reka Ibar donela svojim tokom, šljunkom posipaju deo obale jezera koji pripada novopazarskoj opštini, a koji je već nazvan Pazarskim morem. Deo priobalja reke Raške, od izvora u Sopoćanima do Pazarišta, zbog svoje lepote česta je meta izletnika, koji ovde ostavljaju mnoge tragove svog boravka. Brigadiri su nastojali da ovom delu čuvene reke vrate čistoću i prirodni izgled. Ovo je samo deo radnog učinka omladinskih radnih brigada učesnika ORA „Novi Pazar – Ribariće”, koja se održava sedmi put i pokazuje da akcijaški duh u ovom gradu još živi.

Videlo se to prilikom otvaranja ORA u centru Novog Pazara. Posle intoniranja aktuelne državne himne Srbije, i bivšu himnu nekada zajedničke države „Hej, Sloveni” stariji brigadiri odslušali su u stavu mirno.

– Vrati me u mladost! To je bilo srećno vreme, sav se naježih – prokomentarisao je jedan vremešni Novopazarac.

Brigadiri veterani, koji su svoju zemlju srcem gradili, u vreme njihovih žuljeva i udarničkih znački, pevušili su stihove nekadašnjih akcijaških pesama i oživljavali sećanja na akcije širom nekadašnje države od Vardara pa do Triglava.

Mladi akcijaši, rođeni u novim državama nemaju to sećanje.

– Novopazarci su bili čuveni po brigadama. Zna se, ORA „Morava” i „Đerdap” bile su najteže radne akcije. Uvek smo bili prvi po učinku i druge brigade su nas zvale bageri – priseća se Ljiljana Kostić, nekada brigadirka, sada komandant ORA „Novi Pazar”. Iza nje na bini zastave svih država nastalih od nekadašnjih republika, kao i trobojka sa petokrakom. A u stroju brigadiri Slovenci, Hrvati, Mađari, Bošnjaci, Srbi, Turci...

Za potrebe ORA „Novi Pazar” Osnovna škola „Stefan Nemanja” preuređena je u akcijaško naselje „Laki i Bane”, po dvojici bivših komandanata novopazarskih brigada Rifatu Škrijelju Lakiju i Branislavu Banetu Kostiću.

Priče starijih brigadira slične. Sećaju se prvih žuljeva i radnih akcija, kad nisu znali ni za kakve podele i, kažu, želeli bi da i mladi masovnije krenu tim putem, da grade zajedništvo kakvo je njihova generacija gradila i imala. Mladi kažu da su došli da se upoznaju, druže i stvaraju nova prijateljstva. Naravno i da upoznaju grad i ponešto korisno urade.

Sem radnog učinka koji će na kraju radne akcije da se sabere, brigadiri su obišli i Novi Pazar i okolinu. Obišli su manastire Đurđevi stupovi i Petrovu crkvu, Novopazarsku tvrđavu, naučili ponešto iz istorije, sa vidikovca kod Sjenice divili se lepotama kanjona Uvca, probali novopazarske ćevape i osmišljavali brigadirske večeri. Jedna brigadirka tinejdžerka pohvalila se roditeljima da otkad je došla na ORA nije punila telefon, a nije se ispraznio.

– Nisam imala vremena ni za igrice ni da telefoniram. Nikad mi nije bilo dosadno – objasnila je.