Zapad ponovo bojkotuje ruskog dirigenta

Poznatom ruskom dirigentu Valeriju Gergijevu, koji nije imao nikakve angažmane na Zapadu još od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine zbog toga što nije osudio ofanzivu na Kijev, nakratko se bila ukazala šansa da se vrati na međunarodnu scenu. Uprkos svom stavu o ratu u Ukrajini i podršci koju pruža ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, bio je pozvan da nastupi u Italiji. Koncert je bio zakazan za 27. jul u okviru festivala „Un’Estate de Re” („Kraljevo leto”), koji se održava u Kraljevskoj palati u Kazerti, „italijanskom Versaju”, u blizini Napulja, ali posle kritika koje su počele da pljušte čim je ovo gostovanje najavljeno, i to ne samo u Italiji nego i šire, organizatori su bili prinuđeni da otkažu simfonijski koncert kojim je Gergijev trebalo da diriguje.

Otkazivanje je usledilo nakon što je više od 16.000 ljudi, uključujući dobitnike Nobelove nagrade, italijanske i međunarodne političare i aktiviste, potpisalo pismo upućeno Vinčencu de Luki, levičarskom predsedniku pokrajine Kampanija, u kojoj se festival održava, te Ursuli fon der Lajen, u kojem se traži da se koncert ne održi, preneo je „Gardijan”.

Kampanju za otkazivanje koncerta predvodila je Julija Navaljna, udovica opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je preminuo u zatvoru.

„Kao Putinov ’kulturni ambasador’, Valerij Gergijev sprovodi rusku politiku meke moći. Trenutno je jedan od njegovih ciljeva normalizacija rata i Putinovog režima”, napisala je ona u tekstu objavljenom u listu „La Repubblica”.

Italijanski ministar kulture Alesandro Đuli je u svom saopštenju osudio poziv maestru Gergijevu i konstatovao da bi njegovo prisustvo moglo da posluži „propagandi” Moskve, sukobivši se pritom sa pomenutim Vinčencom de Lukom iz pokrajine Kampanija, koji je stao u odbranu posete dirigenta. Osuđujući rusku invaziju, De Luka je tvrdio da „prekid dijaloga ne pomaže miru, već samo služi za podsticanje izvora mržnje”. Političke odluke nisu u rukama onih koji su deo sveta kulture i umetnosti, dodao je, precizirajući da je u programu bio i izraelski dirigent, preneo je „Figaro”. Njemu se, međutim, odmah suprotstavila Julija Navaljna, za koju je „pretvaranje da je ovo samo kulturni događaj bez političke dimenzije čisto licemerje”. Debati se pridružio i generalni direktor Metropoliten opere u Njujorku Piter Gelb, inače vatreni branilac Ukrajine, izjavivši za AFP da je Valerij Gergijev „ništa manje nego umetnička zamena za Putina”.

Posle ovako oštrog talasa kritika, organizatorima nije preostalo ništa drugo nego da maestru otkažu učešće, što je prva pozdravila Julija Navaljna sa jednim „Ura” na društvenoj mreži „Telegram” i konstatacijom da „Putinovi prijatelji ne bi trebalo da budu na turneji po Evropi kao da se ništa nije dogodilo”.

Za maestra Gergijeva, inače direktora Marinskog i Boljšog teatra i, kako zapadni mediji konstatuju, ličnog prijatelja „glavnog dirigenta Kremlja”, ova situacija nije ništa novo. Već je bio bojkotovan više puta. U martu 2022. godine, gradonačelnik Minhena je objavio raskid ugovora sa Gergijevom kao dirigentom Minhenske filharmonije zato što nije osudio rat u Ukrajini, a iz istog razloga je udaljen i sa mesta stranog člana Kraljevske švedske muzičke akademije. U isto vreme je i nekoliko orkestara i festivala u Evropi i Sjedinjenim Državama otkazalo svoje angažmane sa njim.

Posle toga, 2023. godine ruska vlada ga je postavila za direktora Boljšog teatra. S obzirom na to da je već rukovodio i Marinskim teatrom, postao je prva osoba još od 1917. godine koja je na čelu dva glavna teatra u zemlji.

Ovaj dirigent, koji se smatra jednom od najmoćnijih ličnosti iz sveta kulture u Rusiji, u više navrata je izrazio svoju podršku Putinu i pre rata u Ukrajini – pojavljujući se u predizbornoj reklami 2012, zatim podržavši aneksiju Krima 2014. i održavši koncert u drevnom sirijskom gradu Palmiri 2016. godine nakon što su ruske snage pomogle Bašaru el Asadu da ga povrati.